Izvor: B92, 13.Maj.2010, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više raskinutih privatizacija
Beograd -- Nagomilani dugovi, računi u blokadi, radnici bez posla, a i plata, glavni su problemi velikog broja privatizovanih preduzeća.
Sve je duži spisak poslodavaca koji i posle nekoliko godina nisu uspeli da ispune obećanja i ožive kupljene firme. Među njima su i imena koja su se često javljala u privatizaciji.
Vlasnik "Irva investicija”, Đorđije Nicović, ambiciozno je kupovao srpske firme. Teško je pobrojati sva preduzeća u kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ima udela - 27 firmi sa oko 13.000 radnika. Među njima su "Pik Bečej”, preko koga je postao jedan od najvećih zemljoposednika u Vojvodini, tekstilne kompanije "Prvi maj” iz Pirota, "Niteks” iz Niša, "Rudnik” iz Gornjeg Milanovca, "Kluz” iz Rume, ali i "Mačkatica” iz Surdulice.
Dobar deo njih trenutno je u blokadi, a pošto je u petak Agencija raskinula kupoprodajne ugovore ostao je bez dve firme - "Niteksa” i "Rudnika”. Nije više gazda niške fabrike, jer nije ispunio investicioni plan i konktinuitet poslovanja. Isto važi i za "Rudnik”, čijom je i imovinom raspolagao bez odobrenja Agencije za privatizaciju.
Do 11. maja Industrija tekstila "Niteks” je bila u blokadi zbog duga od 289,3 miliona dinara, "Niteks komerc” zbog duga od 16,7 miliona dinara. Od "Rudnika” iz Gornjeg Milanovca se do 11. maja potraživalo 267,8 miliona dinara. Njihovi računi sada su uključeni u promet.
"Pirotski "Prvi maj” je u blokadi, a ukupno zaduženje je 358 miliona dinara”, kažu podaci Narodne banke Srbije.
"Pik Bečej” je u blokadi od 25. juna prošle godine, a ukupna dugovanja sada iznose 612 miliona dinara. a ovo preduzeće kupljeno je za 12,3 miliona evra pre tri godine.
Sve slabije poslovanje većeg broja firmi, nekada vodećih biznismena u Srbiji, koje pored blokade računa, sada tavore i u stečaju, ekonomisti tumače velikom prezaduženošću tih privrednika, koji su se, kako kažu "finansijski preforsirali”.
Saša Đogović, ekonomista, smatra da su mnogi precenili svoje snage u pogledu finansijskih mogućnosti. Očigledno nisu sagledali dubinu ekonomske krize u kojoj se zemlja nalazi i sada teško svoje pristigle obaveze mogu da pokriju.
"Uz kreditno zaduženje, verovatno sa deviznom klauzulom, padom privredne aktivnosti u celini, i pomeranjem deviznog kursa, što je uslovilo i smanjenje prometa, došli su u situaciju u kojoj se nalaze”, dodaje Đogović.
I biznismen Petar Matić, koji prema podacima Agencije za privatizaciju, nije učestvovao u kupovini srpskih firmi, a javnost ga povezuje sa luksuznim naseljem Oaza koje je nastalo na ruševinama fabrike čarapa "Partizanka”, polako diže ruke od nekih poslova.
Beogradu je vratio lokaciju na Autokomandi, za koju je krajem 2008. bio spreman da da 23 miliona evra.
Prodao je i poslovnu zgradu u Bulevaru Zorana Đinđića za devet miliona evra, kao i dva placa kod novobeogradskog buvljaka. Već dugo se čeka i na otvaranje tržnog centra na lokaciji "Tri lista duvana”, koju je sagradio Matićev "MPC propertis”.
Cene nekretnina su zamrle, nema novih investicija, pa stoga i ne čudi, što su biznismeni prinuđeni da sada prodaju svoje placeve i nekretnine, kako bi izmirili nagomilane račune. Jednostavno, ulagali su, zaduživali se, i sada su nelikvidni.
