Izvor: Blic, 19.Dec.2011, 00:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više dajemo na otplatu duga
Iz budžeta će sledeće godine biti izdvojene 64 milijarde dinara ili 640 miliona evra više za otplatu zajmova uzetih kod domaćih i stranih kreditora. Reč je o zaduživanju kroz državne obveznice i zapise, za vraćanje stare devizne štednje i zajma za preporod Srbije i podizanje međunarodnih kredita.
Ukupno će sledeće godine iz budžeta biti izdvojeno 3,8 milijardi evra za vraćanje kredita, glavnica i kamata. Rast otplate na ime javnog duga u sledećoj godini, prema rečima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ekonomiste Mlađena Kovačevića, posledica je prebačenih obaveza iz ove godine, ali i njihovog očekivanog povećanja za sledeću godinu. Javni dug Srbije, po zvaničnim podacima, dostigao je krajem septembra 14,4 milijarde evra i bio je 2,5 milijardi veći nego krajem 2010. godine, a čak 5,9 milijardi evra veći nego krajem 2008. godine.
Stručnjaci su, inače, upozoravali na to da od 2012. do 2014. godine za otplatu ne samo javnog već i komercijalnog duga, koji zajedno čine spoljnji dug od 25 milijardi evra, dolazi težak period.
- Naredne dve-tri godine su kritične, to se znalo odavno. Veoma je teško prognozirati šta će se dešavati jer nisu obavljene reforme, koje su odlagane više od četiri decenije. One nisu bitne samo da bismo lakše vratili dugove već i za celu državu. Mislim da je 2012. godina propuštena zbog izbora, tako da smo u cajtnotu - uveren je ekonomista Miladin Kovačević, saradnik Ekonomskog instituta.
Otplata duga u sledećoj godini zavisiće od punjenja budžeta, rasta privrede, ali i mogućnosti države da se zaduži jer je planirala manjak u budžetu od 125 milijardi dinara. Mlađen Kovačević kaže da je vrlo verovatna situacija u kojoj ćemo teško moći da vraćamo kredite jer budžet nećemo moći da napunimo ni od prihoda iz privrede, ali ni od zaduživanja.
Rast troškova otplate
svrha 2011. 2012.
kamate na domaći javni dug 18 29
strane kamate 20 26
glavnice stranim kreditorima 26 38
glavnica po garancijama 7 11
glavnice domaćim kreditorima 278 276
*u milijardama dinara
- Sve međunarodne institucije predviđaju smanjenje trgovine, pad cena primarnih proizvoda, probleme u Italiji, pad stranih investicija, što sve može loše da se odrazi na izvoz i ulaganja u zemlji i posledično na devizni priliv. Teško će biti u takvim prilikama i zadužiti se, a ako se to i desi, kamata na evroobveznice, koja je ove godine bila sedam odsto, biće osam, devet ili 10 procenata - smatra Kovačević.
Miladin Kovačević kaže da postoji još jedno rešenje, koje je primenjeno 2002. godine, kada nam je deo dugova bio otpisan, a deo reprogramiran. Razlika postoji jer je tada bilo drugačije vreme, a i dug privatnih kompanija nije postojao.
Još jedan problem prilikom zaduživanja Srbije je i zakonski maksimum, koji ne dozvoljava da javni dug pređe 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Mlađen Kovačević kaže da se odnos javnog duga i BDP vrlo dinamično povećava i tvrdi da je veći od nivoa predviđenog zakonom.
- U zvaničnoj računici se uzima BDP u tekućim cenama koji je, zbog visoke inflacije, enormno naduvan. S druge strane, najveći deo javnog duga, više od 80 odsto, u stranim je valutama, koje se u cilju njegovog izražavanja u dinarima množe s nerealno niskim valutnim kursom, pa se dug znatno smanjuje. Dakle, BDP je veštački enormno povećan, a javni dug osetno smanjen, pa se po oba ta osnova njihov kvantitativni odnos drastično menja i tako sistematski zloupotrebljava - objašnjava Kovačević.
Za vladin avion 30 miliona evra
Država planira da izda garancije za nove zajmove vredne više od tri milijarde evra. Pored garancija za velike infrastrukturne projekte u oblasti železnica, gasovoda, puteva i mostova, tu će biti i garancije za dva zajma „Srbijagasa" od ukupno 390 miliona evra za tekuću likvidnost, kao i garancija za zajam od 10 miliona evra za tekuću likvidnost „Jata". Za stambena naselja „Stepa Stepanović" i „Ivan Ribar" biće izdate garancije za zajmove od 35, odnosno 25 miliona evra. U 2012. biće povučeni i krediti u visini od oko četiri milijarde evra. Pre svega planirana je nova emisija evroobveznica od čak 1,4 milijardi dolara, a među interesantnijim kreditima su oni za rekonstrukciju Palate pravde u Beogradu (15 miliona evra), izgradnju objekata za Republičko javno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal (po 15 miliona evra), zaduživanje kod Azerbejdžana od 300 miliona evra za koridor 11 i u istom iznosu i u istu svrhu kod turske Eksim banke, nabavka aviona za potrebe Vlade od 30 miliona evra, kupovina zgrade za Agenciju za borbu protiv korupcije (4,5 miliona evra), refinansiranje reprograma duga prema Libiji (16 miliona evra), kupovina zgrade „Aeroinženjeringa" (13 miliona evra), kao i kredit za intervencije iz robnih rezervi (100 miliona evra). I. R.
Povezane vesti: Tajkuni ne žure da plate Prošlogodišnja dobit NIS za pokriće gubitaka
Šta stoji u novom budžetu
Izvor: S media, 19.Dec.2011
Reč je o zaduživanju kroz državne obveznice i zapise, za vraćanje stare devizne štednje i zajma za preporod Srbije i podizanje međunarodnih kredita, piše Blic...Ko je sve ljut na guvernera Šoškića?..Ukupno će sledeće godine iz budžeta biti izdvojeno 3,8 milijardi evra za vraćanje kredita,...
