Izvor: Blic, 17.Okt.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve veći jaz između bogatih i siromašnih
Prema izveštaju Međunarodne organizacije rada (ILO), jaz između najbogatijih i najsiromašnijih u svetu povećava se uprkos ekonomskom
rastu koji je obezbedio otvaranje miliona novih radnih mesta od 1990-tih do danas.
U istom izveštaju se takođe zaključuje da treba izvršiti dalekosežne strukturne ekonomske reforme.
Međunarodna organizacija rada u svom godišnjem izveštaju ističe da se ne protivi izdašnim primanjima šefova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preduzeća koja ostvaruju velike rezultate. Nejednakost u primanjima je korisna kada je reč o stimulisanju talenata, inovacija i dobrog rada - podseća se u izveštaju.
Međutim, direktor ILO Rejmond Tores smatra da su preterane razlike u prihodima kontraproduktivne i štetne po ekonomiju.
"U stvari, dokazano je da - kada su razlike u primanjima previsoke - društvo postaje nestabilno. To, na primer, pokazuju istraživanja o stopama kriminaliteta. Utvrđeno je da politika ekspanzije direktnog stranog ulaganja i spoljne trgovine, bitna za ekonomski razvoj, gubi podršku kada srednja i niža klasa smatraju da nedovoljno učestvuju u plodovima takve politike", kaže Tores.
U izveštaju ILO rada navodi se da razlika u prihodima direktora i prosečnog radnika postaje sve veća. U SAD, na primer, šefovi 15 najvećih kompanija zarađivali su prošle godine u proseku 512 puta više nego prosečni radnik. Taj odnos je 2003. godine iznosio jedan prema 360.
Sličan trend zabeležen je u Australiji, Nemačkoj, Hongkongu, Holandiji i Južnoj Africi.
Tores ističe da ta ogromna primanja nisu uvek zaslužena:
"Istraživanje pokazuje da trend porasta primanja nije uvek u skladu sa rezultatom rada. Sve je veći raskorak između direktorskih plata i profita kompanija kojima upravljaju. To je odraz strukturalnih nedostataka".
On je veren da bi zbog trenutne finansijske krize moglo doći do smanjenja razlika u prihodima jer bogatiji pojedinici ulažu u berzanske deonice čija vrednost naglo pada.
Međutim, on dodaje da su u ranijim sličnim krizama najteže bili pogođeni oni sa najmanjim prihodima. U izveštaju ILO upozorava se da preterane razlike u primanjima ugrožavaju jednu od najvažnijih poluga privrednog rasta - potražnju robe.
Takođe se zaključuje da će najveći teret finansijske i ekonomske krize pretrpeti stotine miliona ljudi koji nisu učestvovali u doskorašnjoj ekonomskoj ekspanziji u svetu.
