Izvor: S media, 03.Jul.2009, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve veća kriza u Nemačkoj
Nemačka trenutno ima 3,5 miliona nezaposlenih. Taj broj sigurno bi zbog posledica svetske privredne krize bio i veći, da nemački preduzetnici potencijalne otkaze nisu zamenili uvodjenjem skraćenog radnog vremena.
Troškove plata za radnike delom snose preduzetnici, a delom državna agencija za zapošljavanje. Privredni stručnjaci upozoravaju, medjutim, da ovaj metod, dugoročno gledano, i nije najbolje rešenje.
I pored 3,5 miliona nezaposlenih, nemačke agencije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za zapošljavanje skoro da su prazne. Da bi izbegle gužvu, gurkanja i nepregledne redove pred vratima agencija, odgovorni su uveli sistem dodele termina za savetovanje i posredovanje.
I pored finansijske krize koja nije zaobišla nijedno preduzeće, mnogi šefovi nerado daju otkaze radnicima. Vlada strah da nakon krize neće naći kvalitetnu radnu snagu.
Radnike zadržavaju tako što im nude skraćeno radno vreme, a upravo je to i pravi barometar za merenje krize.
Broj mesta sa skraćenim radnim vremenom je od leta prošle godine sa 29.000, ovog proleća porastao na više od jednog miliona.
"Mi animiramo ljude da ovaj period kada kraće rade koriste za usavršavanje. Ovu krizu mogu da iskoriste za dalju kvalifikaciju, a istovremeno da zadrže i svoje radno mesto," izjavio je za nemački državni radio "Dojče vele", šef Agencije za zapošljavanje u Berlinu Senke Fok.
Skraćeno radno vreme je metod kojim preduzetnici mogu da premoste dve godine. Naučnici smatraju da bi produženje ovog roka moglo da ima negativne posledice za privredu zemlje.
Iako agencije u svojim budžetima već sada imaju milionske deficite, država pod motom stare poslovice "Cilj opravdava sredstvo", na ovaj način želi da broj nezaposlenih tokom krize zadrži ispod pet miliona.
.jpg)
