Izvor: Blic, 26.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve što je potrebno znati o evru
Sve što je potrebno znati o evru
Od 1. januara 2002. godine u Evropi počinje zamena nacionalnih valuta dvanaest zemalja članica Evropske unije za novu jedinstvenu evropsku valutu - evro. 'Blic' daje odgovore na neka od najinteresantnijih pitanja vezanih za, kako mnogi ističu, 'monetarnu reformu XXI veka'.
Šta je evro?
Evro je ime jedinstvene evropske valute zemalja Evropske unije koje su članice Evropske monetarne unije (EMU). Samo ime 'evro' prihvaćeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je na Samitu EU održanom u Madridu 1995. godine. Evro se skraćeno piše EUR i pod tim imenom već se kotira na svim svetskim kursnim listama.
Uspeh zajedničke evropske valute važan je korak ka potpunoj primeni jednog od načela na kojem su u svojoj gotovo pola veka dugoj integraciji insistirale članice Evropske unije, a to je potpuno slobodno kretanje ljudi, usluga, kapitala i ostalih dobara. Istovremeno, uvođenje jedinstvene evropske valute, evra, predstavlja i istorijski čin, jer je to najveća monetarna promena u istoriji čovečanstva. Ko je sve u zoni evra?
Od 15 zemalja članica Evropske unije njih 12 prihvatilo je zajedničku evropsku valutu. To su Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Nemačka, Portugalija i Španija. Osim njih, evro su prihvatile i Andora, Vatikan, Monako, San Marino i Crna Gora.
Van zone evra ostale su Velika Britanija, Danska i Švedska.
Od 1. januara 1999. godine evro je priznata valuta na svetskim tržištima, a njegova široka upotreba kod komercijalnih banaka i ostalih kompanija od nosi se na negotovinske transakcije. Koja je zemlja poslednja ušla u evrozonu i zašto?
Poslednja zemlja koja je prihvatila evro bila je Grčka, i to pre dve godine. EU joj je dopustio ulazak u evrozonu jer je Grčka ispunila stroge ekonomske us Kako izgleda evro?
love koji se tiču rasta i ekonomske stabilnosti.
Novčanice evra idejno su rešenje austrijskog dizajnera Roberta Kaline iz Austrijske centralne banke. Novčanice su inspirisane temom 'Godine i stilovi u Evropi'.
Na novčanicama se nalaze arhitektonski stilovi sedam razdoblja u evropskoj kulturnoj istoriji. Prozori, kapije i mostovi kao tri osnovna elementa dizja Hoće li evro isto izgledati u svim zemljama?
lizuju duh otvorenosti unutar Evropske unije. Novčanice evra biće iste u svim zemljama koje su prihvatile jedinstvenu evropsku valutu. Međutim, to ne važi za kovani novac. Svaka zemlja odabrala je vlastite nacionalne motive ko je će se nalaziti na kovanicama evra. U kojim apoenima za gotovinsko plaćanje će se pojaviti evro?
Evro će se na tržištu novca pojaviti u vrednosti novčanica od 5, 10, 20, 50, 100, 200 i 500 evra.
Koliko će se novca sledeće godine pustiti u opticaj? Jedan evro deli se u kovanicama na 100 centi.
Na celom području 'Evrolenda' uvodi se 14,25 milijardi papirnih novčanica i gotovo 56 milijardi komada kovanih novčanica. Ukupna vrednost banknota koje će se naći u opticaju je 642 milijarde evra. Kada se prelazi na evro?
Konverzija svih valuta u 12 zemalja 'Evrolenda' koje napuštaju vlastite nacionalne monete počinje 1. januara 2002. godine. Tada evro službeno postaje gotovinsko sredstvo plaćanja. Postoji i tzv. prelazni period u trajanju od dva meseca, do 28. februara 2002. godine. Do tada će nacionalne valute moći da se koriste uporedo sa evrom, ali sve isplate obavljaće se isključivo u evrima. Od 1. marta 2002. godine nacionalne valute povlače se iz opticaja. Prema od luci NBJ u Srbiji će se zamena za evro vršiti do 31. maja 2002. godine. Do kada i gde građani Srbije mogu zameniti svoje devize?
Štednja u devizama u bilo kojoj poslovnoj banci biće automatski konvertovana u evro sa 1. januarom 2002. Svaka zamena u predviđenom roku, do 31. maja vršiće se bez provizije od 0,9 odsto. NBJ svojim sistemom garancija želi da podstakne domaću deviznu štednju i garantuje svojim depozitom za pologe deviza kod banaka koje posluju na teritoriji Srbije. Svaka kasnija zamena valuta podleže bankarskim provizijama.
Inače, devize građani mogu da zamene na svim šalterima poslovnih banaka, Zavoda za obračun i plaćanja, ovlašćenim menjačnicama, kao i kod mesnih pošta. Čitav posao prema najavi iz NBJ obavljaće se na preko 2.500 šaltera širom zemlje.
Zamenu kovanog novca dvanaest zemalja koje su ušle u Evropsku monetarnu uniju NBJ neće vršiti s obzirom da su troškovi dopreme i otpreme tog novca visoki i iznose i do 20 odsto. Problem isplate odgovarajućeg iznosa u evrima manjeg od 5 evra, koliko iznosi najmanji apoen banknote, rešavaće se isplatom u dinarima.
Kako NBJ najavljuje prilikom direktne zamene deviza za evro preko iznosa od 20.000 DM vršiće se identifuikacija lica sa upisom imena i prezimena. Sve do stupanja na snagu Šta građani Srbije treba da urade sa štednjom u devizama?
Zakona o sprečavanju pranja novca 30. juna 2002. godine neće se vršiti provera porekla novca naših državljana koji devize budu menjali za evro Koliko u Srbiji ima deviza izvan banaka i štedionica?
. Ništa. Sva štednja u nemačkim markama i bilo kojoj drugoj stranoj valuti automatski se pretvara u štednju u evrima.
Prema procenama Evropske unije i NBJ u Srbiji se u 'slamaricama' i kućnim trezorima nalazi između tri i pet milijardi maraka koje treba zameniti za evro. 'Bundesbanka' je inače količinu novca vaninstutucionalne štednje u SRJ procenila na čak oko devet milijardi maraka. U stranim bankama koje posluju na te ritoriji Srbije procene o količini deviza vaninstitucionalne štednje kreću se između 2,4 i 3,5 milijardi maraka, dok se domaće banke drže procene koju je dala NBJ. Treba li štedeti u drugim valutama?
Građani Srbije i dalje mogu štedeti u valutama čije zemlje nisu deo evrozone, poput britanske funte, švajcarskog franka ili američkog dolara. Ali kada im zatreba evro, banke i menjačnice će im za to naplaćivati proviziju.
Može li doći do nestašice evra? Ne. Banke u Srbiji najavile su da su već sada osigurale dovoljne količine novca za prelazak na evro. Hoće li se stalno gubiti na vrednosti novca zbog promene kursa?
Direktna štednja u evrima lišena je svake provizije. Zato iz NBJ ipak preporučiju štednju u evrima. Hoće li se zbog prelaska na euro smanjiti kupovna moć građana?
Neće. Centralna evropska banka u Frankfurtu uvela je još 1999. godine, kada je evro službeno stupio na snagu, fiksne od nose valuta zemalja članica EMU prema evru, kako promenom ne bi gubile vrednost. Sredstva građana Srbije na računima u bankama biće promenjena u evro po fiksnim kursevima bez kursne razlike i provizije. Npr. 1 evro = 1,95583 DEM. Šta treba da učine građani koji svoju štednju ostvaruju u inostranstvu?
Monetarne vlasti Srbije ne očekuju rast cena i smanjenje kupovne moći domaćeg stanovništva zbog zamene novčanica. Međutim, moguće je da u nekim članicama 'Evrolenda' do će do izvesnih korekcija cena. Da li je tačno da će pošto istekne rok za promenu novčanica, novac nacionalnih valuta zemalja članica EU biti potpuno beskoristan?
Novac položen na bankovnim računima najsigurnije je rešenje, jer se konverzija takođe odvija automatski. Za novac koji nije na računima svaka naknadna konverzija izvan utvrđenih rokova biće podložna proviziji pri zameni.
Netačno. Novac će moći da se zameni i nakon isteka zvaničnog roka za zamenu. U većini evropskih zemalja konverzija ima neograničen rok, sve dok se nacionalne valute u potpunosti fizički ne izbace iz upotrebe. Nakon prelaznog razdoblja zamenu novca bez provizije moći će da obavljaju samo centralne banke. Ipak, od 1. marta 2002. godine jedino sredstvo plaćanja u Evropskoj uniji biće evro. Hoće li nove novčanice stati u novčanike?
Novčanice od 100, 200 i 500 evra velike su otprilike kao novčanice od 1.000 DEM, što u principu zahteva nešto veće novčanike. Prodavači kožne galanterije zato očekuju pravi bum u prodaji većih novčanika. Hoće li se zbog evra morati da menjaju i kreditne kartice?
Ne. Evro ne igra nikakvu ulogu u poslovanju s kreditnim karticama. Računi će biti izraženi u jugoslovenskim dinarima prema utvrđenom kursu.
Hoće li se menjati iznosi rata za kredite koje su podigli neki građani u različitim bankama u Srbiji?
Neće. Prema određenom čvrstom kursu evra prema ostalim evropskim valutama izračunavaće se i mesečne rate otplaćivanja kredita. Prema najavama, otplata kredita vezanih uz inostranu klauzulu sa evrom će postati stabilnija. E.B.
