Izvor: B92, 19.Nov.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve skuplja potrošačka korpa
Beograd -- Prosečna neto zarada gotovo u celosti je pokrila prosečnu potrošačku korpu od 33.061 dinar u tom mesecu, pokazuju podaci Zavoda za statistiku.
U septembru zabeležen nepovoljniji odnos pokrivenosti potrošačke korpe prosečnom neto zaradom od 32.969 dinara, a za pokriće minimalne, od 21.266 dinara, bilo je potrebno izdvojiti 0,65 prosečne neto zarade.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, obe korpe poskupele su 1,1 odsto, i to prosečna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << potrošačka korpa veća je za 368 dinara, a minimalna za 277 dinara.
Poskupljenje korpi uslovljeno je povećanjem cena hrane. Povećanje je zabeleženo u kategorijama žita i proizvoda od žita, svežeg i prerađenog mesa, sveže i prerađene ribe i mleka i mlečnih proizvoda.
Ukupni izdaci za neprehrambene proizvode i usluge beleže povećanje, u prosečnoj potrošačkoj korpi za 152,48 dinara, a u minimalnoj za 13,64 dinara.
Septembarsko poskupljenje neprehrambenih proizvoda i usluga posledica je povećanja izdataka za školski pribor, pojedine proizvode lične higijene, usluge lične higijene, cigareta, i dnevnih novina.
U septembru su povećane cene komunalno-stambenih usluga za domaćinstva. Na rast cena komunalno-stambenih usluga uticalo je povećanje cena vode 1,3 odsto i odvedene otpadne vode 2,4 odsto. Cene iznošenja smeća i centralnog grejanja su neznatno povećane - 0,1 odsto.
Kupovna moć iznad proseka Republike, merena kroz obe potrošačke korpe, registrovana je u Smederevu, Beogradu, Pančevu i Novom Sadu.
U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a u Smederevu, Beogradu, Pančevu i Novom Sadu i prosečnu.
GfK: Opala kupovna moć
Kupovna moć je ove godine opala u Srbiji i Velikoj Britaniji, dok je u 39 evropskih zemalja porasla ili ostala nepromenjena, saopštila je istraživačka agencija GfK.
Kako se navodi u izveštaju, kupovna moć u Srbiji u 2008. opala je za pet odsto na 3.080 evra godišnje po stanovniku, što je 24,6 odsto evropskog proseka. Srbija je sa tim rezultatom na 33. mestu na listi od 41 zemlje, što je dva mesta niže nego prošle godine.
"Ovaj pad nije uzrokovan svetskom ekonomskom krizom jer se njen uticaj očekuje tek od 2009", navodi se u saopštenju.
Evropski prosek je 12.500 evra, a kupovna moć u Velikoj Britaniji je i posle pada ostala iznad proseka - 18.583 evra.
Od 41 zemlje za koje se izračunava indeks kupovne moći, manju kupovnu moć imaju Bugarska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Belorusija, Albanija, Ukrajina i Moldavija.
U izveštaju se navodi da nije izvesno da će po kupovnoj moći Srbija u 2009. godini ostati ispred Bugarske.
Najveća kupovna moć je u Lihtenštajnu - 44.851 evro i Luksemburgu - 28.192 evra a najniža u Moldaviji - 788 evra po stanovniku.
Kupovna moć se meri raspoloživim prihodom po stanovniku po odbitku poreza. U prihode su uključene i državne naknade i dotacije.
Cela plata za potrošačku korpu
Izvor: Blic, 19.Nov.2008
U septembru je zabeležen nepovoljniji odnos pokrivenosti potrošačke korpe prosečnom neto zaradom od 32.969 dinara, pokazalo je istraživanje Ministarstva trgovine. Prosečna neto zarada gotovo u celosti je pokrila prosečnu potrošačku korpu od 33.061 dinar u tom mesecu, a za pokriće minimalne...
U septembru smanjena kupovna moć
Izvor: Capital.ba, 19.Nov.2008
BEOGRAD, U Srbiji je u septembru zabilježen nepovoljniji odnos pokrivenosti potrošačke korpe prosječnom neto zaradom od 32.969 dinara /oko 400 evra/ i to zbog poskupljenja hrane. Prosječna i minimalna potrošačka korpa su u tom mjesecu poskupile za 1,1 odsto. Prosječna potrošačka korpa veća...
