Izvor: Politika, 20.Feb.2014, 11:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve skuplja potrošačka korpa
Dok britanska statistika stalno menja spisak artikala zbog navika kupaca, kod nas se osim rasta cena ništa ne menja od 2011.
Za pokriće prosečne potrošačke korpe u Srbiji u decembru prošle godine bilo je potrebno 1,28 prosečnih zarada ili 65.025 dinara, pokazala je analiza Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine.
Potrošačke cene proizvoda i usluga su u decembru u odnosu na novembar u proseku bile više za 0,2 odsto.
Rast cena zabeležen je u grupama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odeća i obuća za 1,1 odsto, komunikacije za 0,7 procenata, u grupama hrana i bezalkoholna pića, kao i alkoholna pića i duvan za po 0,3 i u grupi transport za 0,2 odsto. Pad cena zabeležen je u grupama stan, voda, električna energija, gas i druga goriva za 0,1 odsto. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
U decembru su kupovnu moć iznad proseka Republike imali Novi Sad, Beograd, Pančevo i Kragujevac. U svim gradovima koji se statistički prate prosečna mesečna neto zarada je pokrila minimalnu potrošačku korpu, ali nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe.
Kad god stignu statistički podaci javnost se po ko zna koji put zapita šta sadrži prosečna korpa i da li ona odražava realno stanje i potrebe stanovništva.
Tako se, na primer, u zvaničnoj potrošačkoj korpi u Srbiji za mesec dana nalazi pola kilograma bureka, 200 grama meda, 200 grama čokolade, 200 grama šunke, pola kilograma slanine, a od ribe oslić i sardina. Da ne govorimo o tome da je za garderobu za jedno tročlano domaćinstvo za mesec dana predviđeno nešto više od 3.000 dinara, a za izlaske u restorane oko 700 dinara. Čak i ovako skromnu korpu, daleko od realnosti, koja vredi više od 65.000 dinara ne pokriva prosečna zarada ni u jednom gradu u Srbiji.
Potrošačka korpa u Srbiji se, da podsetimo, od januara 2011. obračunava po zvaničnoj metodologiji Evrostata (statističkog zavoda Evropske unije). U novoj metodologiji prosečno domaćinstvo definisano je kao tročlano umesto kao četvoročlano, jer prema poslednjim podacima prosečna porodica u Srbiji ima 3,1 člana. U potrošačku korpu ubačeni su pojedini proizvodi kojih do tada nije bilo, poput nekoliko vrsta hleba i peciva, bureka, kukuruznog brašna, konzervisanog povrća, suvih šljiva, čajne kobasice, slanine, viršli, šunke, ali svakako u nedovoljnim količinama.
Međutim kada se uporedi ovdašnja sa recimo britanskom potrošačkom korpom tek tada je jasno da mnoge naše realne potrebe nisu uvrštene u statistiku. Vidimo takođe i koliko je naš standard drastično lošiji.
Prema našem istraživanju, iz potrošačke korpe u Velikoj Britaniji prošle godine je izbačen šampanjac, a ubačen mini kompjuter. Izbrisan je domaći puter, a ubačena borovnica. Mesto u britanskoj korpi u 2013. godini našle su i topla čokolada, beli rum, „risiver” za digitalnu televiziju...
Britanci u svojoj korpi imaju najrazličitiju vrstu hrane (smrznuta pica i hamburgeri, gotove torte, nekoliko vrsta hleba, cerealija, sireva i kačkavalja, mlečne formule za bebe, filete ribe, losos, tunjevina...). Kod nas ne samo da je reč o osnovnim namirnicama, nego su i količine minimalne i nerealne.
Statistika se u razvijenim zemljama prilagođava promenama u trendovima i potrošačkim navikama, pa se i lista menja jednom godišnje
U Velikoj Britaniji se tako svakog meseca inflacija meri pomoću potrošačke korpe koja je ispunjena uobičajenom robom i uslugama koje kupuje prosečan kupac, a kod nas se u korpi od 2011. ništa nije promenilo osim cena koje rastu.
Bi-Bi-Si je čak objavio vest da su tehnološka otkrića uticala na izmene u korpi, pa su, na primer, 2012. prvi put u nju uvršteni tablet računari.
I. Albunović, J. Antelj
objavljeno: 20.02.2014.
