Izvor: Politika, Tanjug, 29.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve oči uprte u državnog revizora
Iako je zakon donet 2005, glavni revizor i najbliži saradnici izabrani pre godinu i po nisu obavili nijednu kontrolu nijednog od oko 10.000 svojih klijenata. – Bez revizije nema ni evropskih para
Šta je zajedničko Srbiji i Vatikanu?
Nemaju reviziju javnih finansija – trošenja i tokova državnih para. I to, kako upućeni tvrde, jedini u Evropi.
Mada je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, posle četiri godine od prvih inicijativa, donet 2005, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednik Saveta izabran još pre godinu i po (u međuvremenu se okružio sa desetoro ljudi, od koji su dva vrhovna državna revizora) i mada se DRI nedavno iz skupštinskih uselila u svoje kancelarije, ova institucija, osim nekoliko pravilnika i drugih akata kojima se samo reguliše, praktično nije mrdnula od početka.
Državni revizor nije zavirio ni u jednu od gotovo deset hiljada kasa na čiju kontrolu ga zakon, inače, obavezuje. Ili javnost za to ne zna.
Čekajući kontrolora
Za sve to vreme država samo kroz korupciju u javnim nabavkama godišnje gubi, kako se procenjuje, oko 800 miliona evra. Afere u kojima se novac poreskih obveznika preliva u privatne džepove jedna drugu sustiže. Oči javnosti i onih koji ukazuju na značaj državne revizije, kao i onih koji u granicama svog suženog, bilo zakonom ili praksom, prostora pokušavaju da obuzdaju malverzacije i neracionalno trošenje državnog novca uprte su u državnog revizora.
Zašto je on toliko važan? Šta bi, da radi, mogao da uradi?
Mogao bi, odnosno morao bi da kontroliše sve budžetske korisnike (direktne i indirektne, republičke i lokalne), sve organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, budžetske fondove, Narodnu banku, javna preduzeća, političke partije i korisnike donacija i međunarodne pomoći. Da im pregleda sve papire i operacije, i to unazad (jedino njemu retroaktivnost nije greh), pa da kad pronađe nepravilnosti pokrene prekršajne postupke, podnese krivične prijave ili predloži smenjivanje odgovornih za propuste.
Dve trećine posla državnog revizora činila bi upravo kontrola javnih nabavki. U javnim nabavkama, bar prema iskustvu iz regiona (u svim zemljama osim u Srbiji revizori postoje i rade), pronađeno je čak 90 odsto svih nepravilnosti koje su otkrili državni revizori.
Državni revizor je važan i da bismo uštedeli novac koji imamo i da bismo dobili željene i obećane pare iz Evrope. Jer, evropskih para neće biti ako ne bude kontrole. Unija se opekla sa Bugarskom i obustavila joj fondove upravo zbog korupcije i nenamenskog trošenja. Znaju to i državni zvaničnici u Srbiji, koji su tek na insistiranje evropskih političara obezbedili prostor i novac Državnoj revizorskoj instituciji. Zna to i predsednik njenog Saveta Radoslav Sretenović, inače glavni državni revizor.
Nejasno je jedino zašto je o tome ćutao, sve dok ga novinari nisu pritisli da kaže zašto ne radi. Možda se može prihvatiti objašnjenje da nije imao prostor. Ali zašto sada ne radi kad ima prostor? Zato što, objašnjava, nema ljude. A kada će početi da radi? Kad bude sredio prostor i izabrao revizore.
Odgovori državnog revizora u proteklih nekoliko meseci vrteli su se ukrug. Na još konkretnije pitanje kada će početi da kontroliše Železnice, revizor je u oktobru odgovorio „tek za godinu”. Pre nekoliko dana „Politika” se interesovala da li DRI zna da NIS ne priznaje Zakon o javnim nabavkama, da li je nešto preduzelai šta će i kada učiniti, a Radoslav Sretenović je odgovorio: „Najranije u martu-aprilu”. Zašto?
Posle telefonskog razgovora s početka prošle nedelje, uz poziv novinaru da dođe u DRI i obećanje da ćemo se dogovoriti o terminu do kraja nedelje, revizor nije bio uhvatljiv. Bili smo uporni i bar jednom dnevno okretali njegov mobilni.Prvi put se javio ženski glas i objasnio nam da nema šanse, jer će ceo dan biti u Trezoru, sledećih dan-dva Sretenović je nedostupan, a za vikend se nije javljao na telefon. Juče nam je šaputao u slušalicu: „Nisam u prilici da razgovaram"”
Ko se plaši revizije
Očigledno je da je odnos države i prema ovoj instituciji isti kao i prema drugima slične prirode – povereniku za informacije od javnog značaja, zaštitniku građana, Upravi za javne nabavke, Komisiji za zaštitu prava ponuđača. Analitičari to objašnjavaju tvrdnjom da „nikome u državi, sem poreskih obveznika ne odgovara da revizor radi svoj posao, jer će otkriti mnogo pljački, prevara i podvala...” Jer će podnositi prijave protiv bivših i sadašnjih, tražiti smenjivanje funkcionera i direktora" A to bi moglo da naruši štošta – od započetih poslova do koalicionih dogovora. A Srbija šest godina nema reviziju državnog završnog računa, zbog čega u uređenim zemljama pada vlada.
A ako ne može da radi, zašto revizor nije podneo ostavku? I druge institucije nisu u početku imale prostor i sve ljude koji su im bili potrebni. Ali se radilo i od kuće i u jednoj kancelariji. Uprava za javne nabavke iKomisija za zaštitu prava već šest godina su podstanari, ali rade svoj posao i štede državi milijarde dinara. Činjenica da postoje i da kontrolišu ipak mnoge sprečava da krše zakon. Tako se zloupotrebe u javnim nabavkama sve više sele iz faze postupka nabavke (koji se kontroliše) u fazu pripreme i planiranja i fazu realizacije ugovora, koje bi trebalo da proverava državni revizor.
A ko se plaši još državnog revizora?
Posle toliko izgubljenih godina i državnih para, procene su da bi ta institucija, u najboljem slučaju, radila punim kapacitetom tek 2011.
-----------------------------------------------------------
Čovek koji menja državni protokol
Ako drugog motiva nema, ako nikada neće biti omiljen među svojim klijentima, ako će njemu i njegovim saradnicima plata biti tri-četiri puta manja nego komercijalnim revizorima, ako mu zakonske obaveze i rokovi ništa ne znače, postoji jedan motiv koji bi mogao da pokrene državnog revizora.
Zbog njega će biti promenjen državni protokol. Sedeće u svečanim i drugim protokolarnim prilikama među pet-šest najvažnijih ljudi u državi. Uprvom redu, uz predsednika republike, parlamenta, premijera, između predsednika ustavnog i vrhovnog suda.
Bar je tako, recimo, u Sloveniji.
Kraj
Vesna Jeličić
[objavljeno: 30/12/2008]
