Izvor: Politika, 12.Sep.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve niža kamata centralne banke
Zbog niske inflacije NBS smanjila referentnu kamatnu stopu na pet odsto, ali banke ne pokazuju veću spremnost da smanje cenu zajmova
Iako nemaju ništa zajedničko, niti su se o tom potezu dogovarali, guverneri centralnih banaka Novog Zelanda i Srbije na kraju jučerašnjeg dana pisali su isti izveštaj. Jorgovanka Tabaković i Grim Viler relaksirali su monetarnu politiku, jer su Izvršni odbori obe institucije smanjili kamatne stope, koje su neka vrsta dirigentske palice po kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se određuju kamate u komercijalnim bankama. U Srbiji je referentna kamatna stopa smanjena za 0,5 procentnih poena i sada iznosi pet odsto, što je za naše prilike rekordno nisko.
„Razmatrajući aktuelna monetarna i makroekonomska kretanja i projekcije, Izvršni odbor je konstatovao da su inflatorni pritisci i dalje niski, a inflaciona očekivanja usidrena u granicama cilja Narodne banke Srbije. Niskim inflatornim pritiscima doprinose pre svega niske cene primarnih proizvoda na svetskom tržištu, niska inflacija u međunarodnom okruženju, relativna stabilnost deviznog kursa i efekti fiskalne konsolidacije. Iako se sa avgustovskim povećanjem cene električne energije međugodišnji rast regulisanih cena vratio u pozitivnu zonu, doprinos regulisanih cena inflaciji bi ove godine trebalo da bude manji od uobičajenog”, navodi se u saopštenju iz Narodne banke Srbije (NBS).
Ovakav potez centralne banke već je bio očekivan i između redova ga je najavio Džejms Ruf, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
„Obuzdana inflatorna očekivanja i značajna fiskalna konsolidacija omogućili su prekomponovanje makroekonomskih politika, kao što je predviđeno programom. Nedavna relaksacija monetarne politike predstavlja ispravan potez i podržaće ekonomski oporavak. Dalja smanjenja referentne kamatne stope treba da uzmu u obzir inflatorna očekivanja, eksterno okruženje u pogledu finansiranja i napredak u fiskalnoj konsolidaciji”, kazao je Ruf na nedavnoj konferenciji za novinare.
Za Gorana Nikolića, saradnika Instituta za evropske studije, ovakav potez monetarnih vlasti je očekivan i u skladu je sa onim što je MMF već na neki način najavio. – Potez NBS je racionalan imajući u vidu da je međugodišnja inflacija niska i iznosi jedan odsto, što je daleko ispod cilja. Posledice će biti blago smanjenje cene kredita u dinarima, ali i pad prinosa na trezorske zapise. To praktično znači da će rashodi koje država plaća prilikom zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu biti niži. I to je najznačajniji efekat ovog poteza – kaže Nikolić.
U centralnoj banci očekuju da će inflaciju u narednom periodu održavati oko donje granice cilja oko 2,5 odsto. Njeno približavanje meti od četiri odsto može se očekivati tek od sredine 2016. godine.
Izvršni odbor NBS je ocenio da povećanju otpornosti domaće ekonomije na prisutne rizike iz međunarodnog okruženja posebno doprinose fiskalna konsolidacija, povoljniji izgledi ekonomskog rasta od ranije očekivanih, smanjenje spoljne neravnoteže i očekivana druga pozitivna ocena aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom.
Izvršni odbor je imao u vidu i da je Evropska centralna banka korigovala naniže projekciju ekonomskog rasta zone evra, kao i da postoji mogućnost da program kvantitativnog popuštanja bude produžen. ECB mesečno u privredu upumpava 60 milijardi evra kako bi podstakla oporavak evropske ekonomije.
Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da su, uprkos smanjenju referentne kamatne stope, kamate na kredite i dalje visoke.
– Cena zajmova bi trebalo da pada, a to se ne dešava. Problem je što se kreditna aktivnost ykočila. Naročito, pada kreditna aktivnost prema sektoru preduzeća. Kamatna marža je relativno visoka pre svega zbog velikog nivoa problematičnih kredita. Bez rešavanja ovog problema, cena kapitala teško da će padati. Korak u dobrom smeru je donošenje Strategije za rešavanje nenaplativih zajmova – kaže Živković i dodaje da se banke trenutno nalaze u nekoj vrsti pat pozicije – imaju kapital, a nemaju kome da ga prodaju.
