Izvor: Politika, 16.Nov.2012, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve na papiru, ali treba ga i proizvesti
U najstarijoj fabrici u Čačku, u kojoj mašine ne rade već 20 meseci, najavljuju plan za njen spas, ali očekuju i pomoć države
Čačak – Dragan Milenković, direktor Fabrike hartije „Božo Tomić” u Čačku, sačinio je plan po kome bi ovaj kolektiv sa 265 radnika, uz ulog od 1.130.000 evra mogao da obnovi proizvodnju. Zaustavljena je 23. marta prošle godine kad je isključena struja. Radnici nemaju zbog čega da dolaze u krug i najstarija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čačanska industrija, pokrenuta još 1930. godine, izbaviće se samo ako nađe ulagača.
– Predstavili smo ovaj plan ministru za finansije i privredu Mlađanu Dinkiću, pre dva meseca u Gornjoj Trepči, a on je pitao samo može li na rate. Odgovorio sam da bi i nama odgovaralo na tri rate, prva za nabavku opreme, druga za sirovine, treća za investicije. Ali, posle toga priča je krenula drugim tokom – navodi Milenković.
On je, veli, posao oko plana nastavio sa jednim službenikom tog ministarstva koji je predložio dva rešenja za fabriku: da preduzeće, koje je sada u statusu reorganizacije uđe u restrukturiranje i dobije traženu novčanu pomoć ili da ode u stečaj sa socijalnim programom od 300 evra po godini staža.
– Pre 15 dana u Ministarstvu nam je rečeno da nema novca ni za jednu varijantu, a ako ga bude onda tek u januaru – kaže direktor.
Milenković je bio na čelu fabrike do jula 2007. godine, kad je prodata kompaniji „Čestijm” iz Sofije.
– Tada smo dugovali 520 miliona, a danas je dug dostigao čak 1,8 milijardi dinara. Evo kako: deset dana po dolasku u Čačak Bugari su osnovali ćerku firmu „Božo Tomić trgovina”, a posle pola godine i drugu, „Konkord papir”. Preko tih preduzeća išao je sav novac za plaćanje struje, gasa, osiguranja, bankarskih kredita i sirovina, i to u vidu pozajmica fabrici, a niko ne zna na koju su stranu otišle pare od prodatog fabričkog papira”.
Milenković je juče, u Gradskom veću Samostalnog sindikata u Čačku, predstavio svoj program za obnovu proizvodnje, opisavši kako dug od 1,8 milijardi može da se svede na samo 200 miliona dinara.
– Očekujemo da se trajno eliminiše 300 miliona dinara kamata i još 700 miliona koliko iznosi dug fabrike prema ćerkama firmama, dakle prema Bugarima. Dalje, 400 miliona su porezi i doprinosi državi. Nedostaje samo potpis da budu otpisani ili pretvoreni u državni ulog. Oko 100 miliona dinara su dugovi javnim preduzećima iz Čačka. Tako bi ostalo samo oko 200 miliona dinara obaveza prema dobavljačima što bi fabrika, pokretanjem proizvodnje, mogla da vrati za pola godine.
Odlične prihode, ceni Milenković, donosila bi fabrička energana.
– To je jedina dobra stvar koju su Bugari uradili. Njena snaga je 3,5 megavata, ali bi, uz ulog od 300.000 evra za prečistač na dimnjaku, mogla da proizvodi 8,5 megavata struje i zarađuje 50 miliona dinara mesečno. Istovremeno, bili bi smanjeni troškovi proizvodnje papira, jer bi energiju za to plaćali potrošači struje i pare.
Milenković navodi da je aprila ove godine nadležnom tužilaštvu u Čačku podneo krivičnu prijavu protiv bivših vlasnika iz Bugarske.
– Bili su obavezni da u fabriku investiraju 52 miliona dinara, ali su tek posle tri godine montirali jedan merni ram, za metar veći od naše mašine. On je bio sposoban samo da registruje odstupanja, a trebalo je da vodi mašinu. Pored toga, brojne su bile zloupotrebe u nabavci starog papira, naše glavne sirovine, za koji je plaćana puna cena i kad je imao više od 100 odsto vlage i nečistoće. Ili, kamion kartona u kome je moglo da bude najviše 12 tona sirovine, plaćen je kao da nosi 28 tona. Sve su to bili načini da se iz fabrike izvuče novac. Morali smo da upoznamo tužilaštvo sa tim, da se Bugari sutra ne bi pojavili sa zahtevom da im naša država isplati onih 700 miliona, koje su navodno pozajmili fabrici preko ćerki firmi.
Kupoprodajni ugovor za Fabriku hartije, između Agencije za privatizaciju i kompanije „Čestijm”, raskinut je prošlog decembra, posle čega su imenovani naši ljudi za direktora i zastupnika državnog kapitala. Ovo bugarsko društvo kupilo je u Srbiji 15 preduzeća i svi ugovori su već raskinuti, izuzev za privatizaciju kruševačkog „Trajala”.
Milenković kaže da je fabrika kartona i lepenke „Umka” uputila ponudu Agenciji za privatizaciju da kupi čačansku fabriku, ali iz stečaja. „Njihov plan je da demontiraju energanu i kotlove i turbinu presele na Umku. To bi bio kraj fabrike u Čačku, poslednje u Srbiji koja je proizvodila papir” – kaže Dragan Milenković.
G. Otašević
objavljeno: 16.11.2012.
