Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 13.Feb.2010, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve je manje vinograda
BEOGRAD - Srbija, i pored dobrih prirodnih uslova za proizvodnju vina, iz godine u godinu beleži konstantno smanjenje površina pod vinogradima. Prema procenama stručnjaka, one trenutno zauzimaju između 15.000 i 25.000 hektara.
Rukovodilac Grupe za vinogradarstvo i vinarstvo Ministarstva poljoprivrede Darko Jakšić kaže da, prema zvaničnim statističkim podacima, površine pod vinogradima u Srbiji iznose 57.540 hektara, ali da u zemlji nema više od 20.000 do 25.000 hektara pod vinogradima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << jer krčenje tih površina ide mnogo brže nego što statistika može da isprati.
Srbija proizvodi između 150 i 200 miliona litara vina godišnje, a ukupan uvoz u 2009. godini iznosio je oko 25 miliona litara, odnosno oko 10 odsto od njene proizvodnje. Jakšić navodi da je Evropska unija ostvarila svoju izvoznu kvotu od 25.000 hektolitara, jer je prošle godine u Srbiju iz Unije uvezeno oko 27.000 hektolitara vina, dok Srbija svoju nije ostvarila.
Jakšić je ukazao da izvoz vina iz Srbije generalno raste, a naročito se beleži rast izvoza srpskih vina na tržište Ruske federacije, ali to još nije dovoljno. Ministarstvo poljoprivrede u ovoj godini planira da nastavi podsticanje podizanja zasada na nivou kao i prošle godine. Jakšić je objasnio da se to odnosi na povoljne kredite sa rokom otplate do 11 godina za podizanje zasada, izgradnju vinarija i kupovinu opreme i dodao da će ove godine biti uveden još jedan vid podrške proizvođačima koji proizvode vina sa geografskim poreklom, tako što će im država "pokriti" 50 odsto troškova proizvodnje.
Prema podacima Privredne komore Srbije, realne površine pod vinogradima u Srbiji procenjuju se na oko 20.000 hektara. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Slobodan Jović podseća da je Srbija 50-ih godina prošlog veka imala čak 100.000 hektara pod vinogradima. Jović je predočio da je potom, od 60-ih godina, počelo krčenje površina pod vinogradima, i to zbog lošeg odnosa države prema selu, odlaženja mladih u gradove, loše politike plaćanja grožđa, ukidanja vinogradarsko-vinarskih zadruga...
Konkurencija
Profesor Jović je ukazao i na to da su domaći proizvođači izloženi velikoj konkurenciji ne samo na stranom, već i na domaćem tržištu, jer u prometu na jednu bocu vina proizvedenog u Srbiji "dolazi" dve, čak do tri flaše stranog vina iz Makedonije, Hrvatske, Italije, Francuske i drugih zemalja.
Najveći obim trgovine vinom Srbija je proteklih godina imala u okviru regiona jugoistočne Evrope, drugo po veličini tržište vina za Srbiju je tržište EU na koje se iz Srbije izveze od 15 do 40 odsto količine ukupno izvezenog vina. Srpska vina najviše su isporučivana na tržišta Bosne i Hercegovine, Crnu Goru, Nemačku, Austriju, Kanadu i Rusiju, a najveći uvoz "pića Bogova" ostvaren je iz Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Italije, Francuske, Slovenije i Čilea.
On je prezirao i da troškovi podizanja jednog hektara plantažnog vinograda iznose od 15.000 evra do čak 30.000 evra, ukoliko je u njih uračunata i kupovina pratećih mašina.
- Jedina svetla tačka su privatne vinarije koje polako revitalizuju vinogradarstvo u Srbiji, ali to ide dosta sporo - kazao je Jović i upozorio i da bi izvozna kvota za eksport na tržište EU mogla biti ograničena kada Srbija postane kandidat za punopravno članstvo u EU, jer prijavljena površina od 60.000 hektara, koja obuhvata vinograde i vinogradarske terene "na odmaranju", ne odgovara realnom stanju na terenu.
