Izvor: B92, 28.Jan.2009, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve izvesniji rebalans budžeta
Beograd -- Srbiji je potreban rebalans budžeta jer, kako izgleda, planirani prihodi neće biti dostignuti pa iz državne kase neće moći da se pokriju svi planirani troškovi.
U 2009. očekuje se pad izvoza za 10 odsto, industrijska proizvodnja je na silaznoj putanji još od avgusta prošle godine, a i obim maloprodaje je od letos u padu. Premijer, ministarka finansija, guverner centralne banke, pa čak i predsednik Srbije uveliko govore o potrebi izmene budžetskog plana koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je usvojen pre manje od mesec dana.
Vlada je predvidela da će ove godine zaraditi oko 50 milijardi dinara više nego prošle i to, pre svega, na osnovu viših akciza i poreza, koje je Skupština nedavno i usvojila.
Prema prognozama ekonomista, naplata ključnih poreza - na dohodak građana, na dobit preduzeća i PDV, nastaviće trend pada s kraja prošle godine.
"Novembar je mesec kada smo već uočili da je počeo taj krizni trend. Sačekali smo dva-tri meseca da se uspostavi taj trend da bismo mogli reći i po teoriji da je to zapravo recesija. Prihodi, onako kako su planirani, sve je jasnije neće moći da se ostvare. Pre svega je reč o poreskim prihodima, a najvažniji je PDV", kaže ekonomista Miladin Kovačević.
"Zbog recesionih trendova koje već sada potvrđuju podaci i zbog manjeg rasta prometa, mi ćemo imati nižu stopu rasta PDV-a, a bogami primećuje se i evazija ili zbog utaje ili zbog nelikvidnosti koja je već prisutna u privredi", dodaje on.
Budžet u velikoj meri računa i na novac od privatizacija čija isplativost u ovoj godini je, zbog loše investicione klime u svetu, pod znakom pitanja.
Upravo zbog očekivanja krize, Agencija za privatizaciju je krajem prošle godine dala mogućnost kupovine preduzeća u šest rata, objašnjava Dušan Belanović iz Agencije.
"Agencija za privatizaciju očekuje i nada se prihodu sličnom ovom iz 2008. kada smo ostvarili nešto više od 250 miliona evra. Najznačajnije prodaje tokom 2009. godine bi trebalo da budu prodaja Galenike i Beogradskog sajma", kaže Belanović.
"Agencija će svakako pratiti stanje na tržištu, kako našem tako i svetskom, i na osnovu toga će donositi određene odluke", dodaje on.
S druge strane, i troškovi predviđeni ovogodišnjim budžetom su povećani. Na primer, za plate zaposlenih trebalo bi da bude izdvojeno oko 12 milijardi dinara više nego 2008, za penzije i invalidnine oko 50 milijardi više, a za kapitalne investicije skoro 20 milijardi više nego u godini iza nas.
Doduše, država je uštedu predvidela, između ostalog, smanjenjem subvencija pre svega u poljoprivredi, manjim fondom za zdravstveno osiguranje i socijalnu zaštitu.
U slučaju rebalansa, trebalo bi očekivati promenu troškova, ali više od toga povećanje prihoda, smatra ekonomista Jurij Bajec.
"Jedno od tih krajnjih mogućnosti jeste povećanje PDV-a jer je to nekako i najlakše obezbediti bez obzira što to ima određene posledice na porast cena", kaže Bajec.
"Sa stanovišta rashodne strane postoje tzv. zakonske obaveze na koje imaju pravo budžetski korisnici i bilo kakva promena - to bi značilo novu raspravu u parlamentu o snižavanju nekih prava kao što su plate, penzije, socijalna davanja itd. Tako da se bojim da bi tu manevarski prostor bio jedino da se neki materijalni troškovi dalje smanjuju, da se još više ide na sužavanje subvencija i nekih kapitalnih izdataka", smatra Bajec.
Prema mišljenju guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića, rebalans budžeta morao bi da usledi već u aprilu odnosno ako prvi kvartalni rezultati pokažu ono što se već očekuje, a to je izostanak planiranih prihoda.
Budžet za 2009. kreiran je ambicioznije od prošlogodišnjeg koji, podsećamo i pored rebalansa, nije uspeo da se ostvari.
