Izvor: Politika, 15.Jul.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve gotovo za pet dana
Prema poslednjem izveštaju Svetske banke, čekanje novopečenih preduzetnika na šalterima za osnivanje i zatvaranje preduzeća – znatno smanjeno
Kad su inženjeri informatike Ilija iz Skoplja i Agon iz Prištine odlučivali gde će u regionu da osnuju preduzeće iza sebe su imali zajedničko petogodišnje radno iskustvo u jednoj tehnološkoj kompaniji u Nemačkoj, a ispred listu od 24 grada jugoistočne Evrope. Na tom spisku Beograd je bio negde na sredini tabele, dok je prvoplasirani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grad u regionu bilo Skoplje. Baš zato je i njihov izbor pao na glavni grad Makedonije. Upravo ova dvojica momaka poslužila su kao primer istraživačima Svetke banke kada su nedavno istraživali uslove poslovanje u Jugoistočnoj Evropi.
Eksperti ove međunarodne finansijske institucije, na osnovu iskustava privrednika, izračunali su da je u Skoplju moguće osnovati preduzeće za samo tri dana, što je mnogo kraći rok nego u zemljama Evropske unije. Najgore rangirani grad na listi je Priština gde otvaranje preduzeća traje čak dva meseca. U Beogradu, pokazuje istraživanje Svetske banke, to čekanje traje 13 dana, u Kruševcu 22, u Užicu 16, u Vranju 17, kao i u Zrenjaninu 17. Ohrabrujuće je što je u odnosu na poslednji izveštaj iz 2008. godine čekanje na šalterima u Srbiji smanjilo. Istraživači Svetske banke navode primer Zrenjanina, gde su novopečeni privrednici pre tri godine čekali 37 dana da bi mogli da otvore firmu.
U izveštaju se navodi i da potencijalni preduzetnici u Agenciju za privredne registre nose fasciklu u kojoj je sedam dokumenata, u Kruševcu, Užicu, Vranju i Zrenjaninu – devet.
Ipak, u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (Naled) ističu da je situacija sada znatno poboljšana. Jer, novim Zakonom o privrednim društvima ukinute su tri procedure i smanjen broj postupaka za registracije. Takođe, u Agenciji za privredne registre ističu da je uvođenjem jednošalterskog sistema sada omogućeno da sva dokumenta potencijalni privrednici donesu na jedno mesto. APR Poreskoj upravi dostavlja podatke za dodelu i određivanje poreskog identifikacionog broja (PIB) i za upis u jedinstveni registar poreskih obveznika. Ukoliko su ispunjeni uslovi za dodelu PIB-a, isti će biti registrovan. Takođe, po službenoj dužnosti, APR dostavlja i nadležnom Fondu za penziono i invalidsko osiguranje prijavu na osiguranje za preduzetnika obavlja prijavu obveznika plaćanja doprinosa Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje.
– Vrlo je važno da prilikom izbora naziva, osnivač – preduzetnik prethodno mora da proveri na Internet strani APR da li je na teritoriji opštine, na kojoj će biti registrovan preduzetnik, već postoji registrovan preduzetnik sa istim ili sličnim nazivom – upozoravaju u Agenciji.
Inače, za osnivanje preduzeća potrebno je uplatiti i novčanu naknadu od 1.200 dinara ali i dodatnih 120 dinara na ime još jedne takse.
Preduzetnicima je, takođe, od 12. maja 2008. godine omogućeno podnošenje registracione prijave elektronskim putem. Za korišćenje ove usluge neophodno je obaviti registraciju korisničkog naloga u odeljku usluge (elektronska prijava preduzetnika). Potom korisnik dobija potvrdu o primljenoj registracionoj prijavi na svoju elektronsku adresu. Ipak, to ne znači da se sa papirologijom oprostio, jer će u roku od pet dana od dana podnošenja elektronske prijave, preduzetnik morati lično ili poštom Agenciji da dostavi neophodnu dokumentaciju. U fascikli će morati da se nađe potpisana potvrda, originalna dokumentacija za registraciju osnivanja i
dokaz o plaćenoj naknadi.
Dokumentaciji koja je potrebna za brisanje preduzetnika iz Agencije za privredne registre, tvrde, takođe nije toliko obimna. Onaj ko želi da raskrsti s biznisom mora sa sobom u APR da ponese registracionu prijavu brisanja i dokaz o uplati naknade za brisanje od hiljadu dinara.
– Kao datum prestanka rada može uneti najranije datum podnošenja zahteva za brisanje, a najkasniji peti dan od dana podnošenja registracione prijave – kažu u APR-u i ukoliko preduzetnik u registracionoj prijavi ne navede datum, kao datum prestanka rada registrovaće se datum donošenja rešenja o brisanju.
U slučaju smrti osnivača, član porodičnog domaćinstva preminulog osnivača uz prijavu prilaže i izvod iz matične knjige umrlih, a ukoliko nije prošlo više od 30 dana od datuma smrti do datuma podnošenja prijave brisanja potrebno je priložiti i izjavu svih članova porodičnog domaćinstva da su saglasni s brisanjem, navode u APR-u.
A. Telesković
objavljeno: 16.07.2011
.jpg)
