Izvor: Politika, 20.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svako ima odgovornost
Herbert Stepic, predsednik Rajfajzen internešenela i zamenik predsednika Rajfajzen centralbank Osterajh, veruje da će se globalna bankarska tržišta narednih sedmica smiriti
Globalna bankarska tržišta suočena su u ovom trenutku sa ozbiljnim problemima. Trenutno nema pristupa tržištima kapitala i novčano tržište je likvidno jedino u zemljama u kojima su vlade dale garancije bankama, kao što su to učinile >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Velika Britanija i Irska. Predsednik Rajfajzen internešenela i zamenik predsednika Rajfajzen centralbank Osterajh u razgovoru za „Politiku” ipak izražava uverenje da će se, na osnovu odluka koje su donete u Parizu, situacija smiriti narednih sedmica.
On od preduzetih mera očekuje da ćebiti delotvorne da se povrati deo poverenja koje je izgubljeno poslednjih meseci i sedmica i da će nastupiti malo olakšanje. Ali isto tako je važno da banke opet počnu da veruju jedna drugoj i da krenu da pozajmljuju novac jedna drugoj.
– Vladine garancije i obezbeđivanje kapitala koraci su u dobrom pravcu. Smatram da je to odgovarajuća i nužna mera. Posebno zato što je ovo sada usaglašeno delovanje za čitavu zonu evra. To doprinosi poverenju, a ne košta. Istovremeno, tako se izbegava da štetu plate poreski obveznici jer se sprečava nesolventnost banaka – kaže naš sagovornik.
Šta kažete ljudima na ulici koji se plaše za svoje ušteđevine?
Mogu da uverim svakog klijenta Rajfajzen banke u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) da je njihova ušteđevina apsolutno bezbedna. Uveren sam da isto važi za sve glavne učesnike na tržištu CIE. Za više od 120 godina postojanja austrijske Rajfajzen bankarske grupacije ni jedan jedini klijent nije izgubio ni centa svog depozita. U ovom trenutku postoji visoka doza nesigurnosti, što je razumljivo, ali zapravo pogrešno.
Šta time hoćete da kažete?
Opšta nesigurnost je dostigla u određenom trenutku dramatične razmere. Svako ko sada povlači depozit da bi stavio novac u slamaricu mora da shvati da ne samo da gubi kamatu na ulog, nego i isisava krv iz ekonomije. Kompanije ne bi mogle da investiraju i samim tim otvaraju nova radna mesta. Potrošači bi morali da se uzdrže od kupovine i ne bi bili u stanju da grade stanove. U svetlu globalne krize, svako ima odgovornost.
Kakva je budućnost centralne i istočne Evrope?
Svaku zemlju moramo da posmatramo posebno jer su razlike prilično velike. Ne predviđam recesiju ni u jednoj od tih zemalja. Očekujemo rast BDP od 3,5 odsto za ceo region CIE u 2009. To je mnogo više nego bilo gde u zapadnoj Evropi.
Mnoge banke koje posluju u centralnoj i istočnoj Evropi nedavno su objavile upozorenja o mogućem smanjenju profita. Da li ćete vi revidirati zacrtani profit?
Mi smo postavili sebi cilj da ostvarimo oko milijardu evra neto profita, i to smo potvrdili više puta. Ostajemo pri tom cilju. Imamo zdrav poslovni model, rizik i zarade su dobro raspoređeni po svim zemljama CIE. Raznovrsnost je odlična i kad su u pitanju profili klijenata – mala i srednja preduzeća, ali i velike korporacije. Zato neće biti iznenađenja kada budemo objavili rezultate za treće tromesečje.
Trenutno sve banke imaju problem da održe likvidnost. Kako Rajfajzen internešenel stoji u tom pogledu?
Ispunili smo zacrtano obezbeđenje sredstava za 2008. i imamo dovoljno rezervi.
Zašto su onda akcije Rajfajzen internešenela tako dramatično pale?
Tokom prošle sedmice svaka akcija uz koju stoji reč „banka” pretrpela je veliki pad cene. Ako mene pitate, u tome ima bar malo preterivanja. Na primer, cene akcija Rajfajzen internešenela porasle su u ponedeljak ujutro za 45 odsto posle velikih gubitaka tokom prošle sedmice. Rajfajzen internešenel dobro stoji ako pogledate osnovne podatke i u tom pogledu nismo sami. Međutim, ne želim da ostavim utisak da uopšte ne brinemo zbog krize.
Ruska berza je doživljavala nagle padove poslednjih nedelja. Zar nije tačno da je vaša vezanost za ovo tržište jedan od razloga zašto su cene vaših akcija toliko trpele?
Dozvolite mi da kažem bar jednu stvar u korist Rusije: za razliku od EU, ta zemlja je veoma brzo reagovala na bankarsku krizu i ubrizgala je ozbiljan novac u sistem. Sto trideset milijardi američkih dolara je prilično novca, mislim da se tu slažemo!
Ali gde je zapravo problem te zemlje?
Neke ruske banke imaju problem da obezbede sredstva i on je u velikoj meri povezan sa visokim stopama rasta. Sredstva se često obezbeđuju na osnovu vrednosti akcija. Jasno je da onog trenutka kad cene akcija na berzi krenu nizbrdo ove banke upadaju u nevolju. Osim toga, ta zemlja je strukturno „preplavljena bankama”, sa oko 1.200 banaka koje često nemaju potrebnu veličinu.
Kakva će biti situacija u Rusiji kratkoročno gledano?
Rusija je bez sumnje zemlja ogromnih prirodni rezervi, a ta činjenica daje snagu. Rezerve u stranoj valuti dostižu 560 milijardi dolara, trgovinski višak je znatan i ekonomija će verovatno dostići rast od pet odsto sledeće godine.
Ipak, priča se da se Vaša banka suočava sa problemom likvidnosti.
To je apsolutna besmislica! Depoziti kojima nam klijenti ukazuju poverenje i dalje rastu: dve milijarde evra su poverene celoj grupaciji samo za poslednja tri meseca. I u Rusiji smo takođe već ostvarili zacrtano pribavljanje sredstava za celu godinu. Ako tome dodate povećanje kapitala za 400 miliona evra koje smo ostvarili u Moskvi u poslednjem periodu, shvatićete našu situaciju: potpuno smo posvećeni tom tržištu i s punim poverenjem u posao koji tamo možemo da obavimo.
Kakvi će biti rezultati u 2009?
Naravno, prilagodićemo rast mogućnostima za ulaganja. U tom pogledu sam priličan optimista: 62 odsto naših ukupnih sredstava za ulaganja zasnovano je na depozitnim poslovima u našim filijalama.
E. R.
[objavljeno: 21/10/2008.]
