Izvor: S media, 23.Maj.2011, 09:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki štediša kao terorista
KAD su mi dali da popunim upitnike, osećao sam se kao da sam u policiji a ne u banci. Bio sam ponižen i izgubio sam silno vreme - ispričao je za „Novosti“ čitalac Đ. V. iz Beograda, koji nam se javio revoltiran procedurom kroz koju je morao da prođe da bi stavio novac na štednju.
- Dali su mi tri upitnika. Prvi je sadržavao uobičajena pitanja: ime i prezime, matični broj, broj telefona, adresu... U drugom su bila krajnje neuobičajena - da li ste politički povezani, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << na koji način i sa kim? Da li ste poslanik? Da li ste u vezi sa stranim diplomatama? U trećem upitniku, pod nazivom „Upoznaj svog klijenta“, traženi su podaci o mom poslodavcu, visini plate, godinama staža - priča Đ. V.
Građani plaćaju gubitke banaka
On se pobunio i odbio da popuni upitnike, a službenica mu je uzvratila da onda ne može da oroči novac. Posle razgovora sa šefom ekspoziture, koji je objasnio da ovakva pitanja diktira Narodna banka zbog straha od pranja novca, Đ. V. je ipak omogućeno da uloži novac bez svih odgovora.
Kako raskinuti ugovor o kreditu
Redakcija „Novosti“ obratila se Narodnoj banci Srbije, Upravi za sprečavanje pranja novca i povereniku za zaštitu podataka o ličnosti.
Kako izabrati pravo životno osiguranje
- Banke su, u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, obavezne da o klijentima pribave podatke: ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište i JMBG, vrstu i broj ličnog dokumenta, naziv izdavaoca, datum i mesto izdavanja, svrhu i namenu poslovnog odnosa i informaciju o poslovnim aktivnostima - kažu u NBS.
Dinkić: NBS je napravila kardinalnu grešku
Sve podatke zaposleni u banci može koristiti samo za namene određene zakonom, u protivnom čini privredni prestup.
Isto su nam objasnili i u Upravi za sprečavanje pranja novca, dodajući da je banka dužna da čuva podatke najmanje 10 godina nakon prestanka saradnje s klijentom:
Cilj banke je da prepozna sumnjivog klijenta, a takav će biti, recimo, student koji često polaže visoke iznose keša na račun za štednju ili lokalni ugostitelj koji uobičajeno ima dnevni pazar nekoliko hiljada dinara, a naprasno počne da dnevno uplaćuje hiljade evra.
ŠABIĆ: KRŠENJE PRIVATNOSTI
USTAVOM je zajemčena zaštita podataka o ličnosti i utvrđeno da se obrada tih podataka uređuje zakonom, kaže poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić. On dodaje da u konkretnom slučaju neki od traženih podataka, kao, recimo, o političkom opredeljenju ili pripadnosti partiji, spadaju u naročito osetljive podatke, pa se čak ni zakonom ne može predvideti da se njihova obrada može vršiti, osim uz direktan pristanak onoga o kome je reč. - Shodno tome, banka nije imala nikakvo pravo da prikuplja te podatke. Njeno postupanje je pokušaj kršenja privatnosti i povrede prava građana - ocenjuje poverenik.
(Novosti foto:Thinkstock)
