Izvor: Blic, 17.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki stanovnik dužan 3.254 dolara
Svaki stanovnik Srbije, od deteta u kolevci pa do najstarijeg, po osnovu dosadašnjeg spoljnog zaduživanja, mereno jezikom statistike, duguje po 3.254 dolara. Ukupan dug države, javni i privatni, kao se to inače klasifikuje, iznosio je prvog dana novembra ove godine 24,4 milijarde dolara. Najintrigantnije pitanje koje postavlja javnost jeste da li nama, odnosno državi Srbiji preti dužnička kriza i može li država da bankrotira.
U Narodnoj banci Srbije nemaju dilemu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << precizno i jasno konstatuju da opasnosti koja se određuje kao dužnička kriza nema.
- U narednih pet godina ukupne planirane otplate po javnom spoljnom dugu države iznose 3,1 milijardu dolara. Od 2010. godine te obaveze se blago povećavaju, ali posle 2016. dolazi do smanjenja, tako da ne postoji bojazan od eventualne dužničke krize - izričiti su u Narodnoj banci Srbije.
Činjenica je da je javni dug sada 8,9 milijardi, a da je onaj drugi, privatni spoljni dug koji nastaje zaduživanjem banaka i firmi, znatno veći i da iznosi 15,5 milijardi dolara, što je ukupno 24,4 milijarde dolara.
- Ukupan spoljni dug Srbije povećan je za poslednjih sedam godina više od dva puta, ali se pri tome znatno menjala i struktura duga, pa je 2000. godine učešće državnog, javnog duga iznosilo 81,5 odsto, a privatnog sektora 18,5 odsto, dok je sada javno učešće opalo na 38, a privatno se povećalo na 62 odsto - izjavio je Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja.
Ekonomski znalci smatraju da ceo spoljni dug može redovno biti servisiran. Ne vide nikakav problem, pod uslovom da ne bude nekog novog pojačanog zaduživanja. Ukupan spoljni dug bi mogao na kraju 2007. da iznosi od 23,6 do 25,6 milijardi dolara, što je od 63 odsto do 69 odsto bruto društvenog proizvoda. Taj odnos, smatraju stručnjaci, ne upućuje na bilo kakvu alarmantnost. Dakle, nema neke bliske opasnosti od dužničke krize.
Drugo pitanje koje tišti javnost jeste da li država može da bankrotira. Po svemu sudeći, nema razloga za brigu.
- Srbija nije ni blizu tih problema. Kada bi se to desilo, država bi morala da obavesti poverioce da više nije u stanju da servisira svoja dugovanja, što automatski ima negativan efekat, jer praktično odmah sledi povlačenje stranih investitora. To nije bankrot države, ali se u tom slučaju traže politička rešenja, prolongira se otplata anuiteta i kamata, primenjuju se druge mere za „neuračunljive" države - konstatuje Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
U prilog ovakvom zaključku ide i činjenica da smo prevremeno otplatili dug prema MMF-u od 232 miliona dolara, tako da je dug prema ovoj finansijskoj instituciji u celini izmiren.
Hoće li biti novih zaduživanja? Verovatno hoće, pre svega kroz zaduživanje banaka zbog stambenih kredita za klijente, a nije nemoguće da će i država da posegne za kreditima zbog nekih kapitalnih infrastrukturnih investicija. Glavni razlog rasta spoljnog duga Srbije u ovoj godini bila su domaća bonitetna preduzeća, dobrim delom i sa većinskim stranim kapitalom, i to skoro isključivo putem inozaduživanja. Taj manir i proces će, po svemu sudeći, biti nastavljen, jer je i u prethodnom petogodištu, kako je to dobro uočio Kanjevac, upravo privatni dug brže rastao od javnog.
Zaključak struke, znači ekonomista i aktera finansijskog tržišta, povodom spoljnog duga i stanja ekonomije u zemlji, uglavnom je pozitivan. Zaduživanje, odnosno spoljni dug kao i spoljnotrgovinski deficit, iako dostižu visoke vrednosti, ne moraju biti brana razvoju. Ako se prilivi kapitala profitabilno investiraju, odnosno ako donose veći prinos nego što je kamatna stopa (cena kredita), zemlja može ostvarivati dinamičan razvoj koji bi stvorio i neophodne uslove za uredno servisiranje inostranih obaveza.
BDP Srbije po stanovniku trećina evropskog proseka
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije po stanovniku, meren prema paritetu kupovine moći, predstavljao je u 2006. godini 33 odsto prosečnog BDP-a u Evropskoj uniji, saopštio je Eurostat.
Isti procenat evropskog proseka ima i Crna Gora dok BDP Bosne i Hercegovine predstavlja 26 a Albanije samo 21 odsto prosečnog BDP-a u EU, pokazuju podaci statističke agencije EU.
Među zemljama kandidatima za EU najbolja je Hrvatska, čiji je BDP po stanovniku u prošloj godini bio 52 odsto evropskog, dok je makedonski BDP činio 28 odsto proseka.
BDP Slovenije, koja je članica EU, predstavlja 88 odsto proseka u Uniji a Bugarske i Rumunije samo 37 odnosno 39 odsto prosečnog.
U EU 13 članica ima veći BDP po stanovniku, gledano prema paritetu kupovne moći, od proseka, a prednjači Luksemburg sa čak 280 odsto. Slede Irska sa 146 , Holandija sa 131 i Austrija sa 128 odsto evropskog proseka.
Spoljni dug Srbije
Javni sektor
- srednjoročni i dugoročni dug 8,842.4
- kratkoročni dug 75
Ukupan dug javnog sektora 8,917.4
Privatni sektor
- srednjoročni i dugoročni dug banke 3,955.9
preduzeća 9,919.6
- kratkoročni dug banke 1,454.4
preduzeća 174.6
Ukupan dug privatnog sektora 15,504.5
UKUPAN SPOLJNI DUG 24,421.9
NAPOMENA: Iznosi su u milionima dolara, izvor NBS
Odnos evra i dolara
U septembru je po osnovu korekcije odnosa dolara i evra dug uvećan za oko 700 miliona dolara, jer je krajem avgusta jedan evro vredeo 1,3 dolara, a mesec dana kasnije 1,4 dolara.
Ta pomeranja vrednosti vodećih svetskih valuta odražavaju se na spoljni dug Srbije zato što je skoro 80 odsto duga izraženo u evrima, pa to znači da svaki pad vrednosti dolara utiče na rast spoljnog duga Srbije, objašnjava Mlađen Kovačević.
