Izvor: Vesti-online.com, 11.Avg.2011, 13:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki šesti dužnik pred bankrotom
Vrednost švajcarskog franka prešla je psihološku granicu od 100 dinara što je napokon i bio znak čelnicima Narodne banke Srbije da sazovu hitan sastanak sa bankama kako bi se kriza prevazišla.
U kojoj meri je vrednost franka problem dovoljno govori da je 30.000 kredita u Srbiji indeksirano u toj valuti, ili ravno svaki šesti srpski dužnik ima glavobolju zbog franka.
Premda niti NBS, niti bilo ko od vodećih bankara u Srbiji nije posle sastanka saopštio o čemu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je tačno bilo reči, ekonomisti smatraju da je sastanak i organizovan samo kako bi se medijski predstavilo da država nešto čini, iako zapravo ima jako malo karata u svojim rukama.
Jedno od mogućih rešenja je već primenjeno, a to je da se više ne odobravaju krediti u francima. U okruženju su Hrvatska i Mađarska odlučile da zamrznu kurs evra na određenom nivou, a da se razlika od stvarnog jačanja franka naplati kreditnom dužniku na kraju isplate dugova.
- To mu dođe na isto jer će dug svakako biti naplaćen, sad ili kasnije jer niža rata znači i duža otplata - kaže ekonomista Mlađen Kovačević.
Druga opcija za dužnike je da konvertuju kredite iz franaka u evre, ali za mnoge to znači i da rate prevazilaze polovinu primanja, što znači da su kreditno nesposobni, te propisima NBS ne mogu da dobiju novu pozajmicu. U začaranom krugu sve krupne računice građanima malo znače, ali je upravo ova kriza sa jačanjem franka dokaz u kojoj meri svetska ekonomska kriza utiče na malog čoveka.
Razlog jačanja švajcarskog franka je jednostavan. Berze širom sveta su u padu, evro je nestabilan zbog dužničke krize u Italiji i Španiji, a dolar slabi kako je kreditni rejting SAD snižen. U tim okolnostima su investitori krenuli da kapital sklanjaju u "sigurne luke" - švajcarski franak, japanski jen i zlato.
Sa tako velikom tražnjom za frankom nije bilo moguće sprečiti njegovo jačanje. To nema nikakve veze s politikom NBS ili poslovnih banaka u Srbiji, niti bilo gde u svetu, pa su tako i rešenja globalna. Sve ostalo je poput gašenja požara čašom vode.
U martu 2007. godine kada je počelo državno subvencionisanje kredita u "švajcarcima" franak je vredeo oko 50 dinara ili 0,62 evra, a sada je prešao 100 dinara, opasno se približivši evru. Narodna banka Srbije zabranila je od 30. juna ove godine odobravanje kredita u švajcarskim francima.
Bivši guverner NBS Radovan Jelašić bio je usamljen 2006. i 2007. kad je građane upozoravao na zamku kredita u švajcarcima.
- Podsećam da su neki ministri javno pričali da nema ništa lepše na svetu nego zadužiti se u švajcarcima pošto je to najniža kamatna stopa. Ako građani bolje pogledaju koliko danas duguju u evrima, odnosno u dinarima, videće da nezavisno od toga što su mnogi glavnicu vraćali nekoliko godina, duguju mnogo više nego pre dve ili tri godine. Nezahvalno je danas reći da li vredi preći u drugu valutu, međutim možda bi imalo smisla da oni koji su uzeli kredit isključivo u švajcarcima jedan deo svog kredita konvertuju u evro, odnosno dinar pošto je nezahvalno da se predvidi šta će biti u bliskoj budućnosti - kaže Jelašić.
Švajcarska narodna banka objavila je juče da u opticaj pušta veću količinu franaka da bi snizila previsok kurs prema evru i američkom dolaru. Odluka Narodne banke Švajcarske stigla je nakon vanredne sednice Vlade. Predsednik švajcarske Centralne banke Filip Hildebrand upozorio je da je situacija alarmantna i da dalje jačanje franka može ugroziti nacionalnu ekonomiju.
Nastavak na Vesti-online.com...
