Izvor: Blic, 17.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki peti nelikvidan
Svetska finansijska kr-iza možda je dobrim delom zaobišla domaći bankarski sistem, ali zato privrednicima pr-edstoje teški dani, posebno u sektorima metalurgije, hemije i auto-delova. Glavni kanali kroz koje kriza ulazi u preduzeća jesu pad tražnje za proizvedenom robom i nemogućnost izmirivanja obaveza, pa se u firme uvode vanredne mere, a počela su i otpuštanja radnika. Od vajde nisu ni bankarski krediti, jer je sve teže naći biznis koji može da izdrži kamatne stope koje i kad su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najpovoljnije na dinarske kredite ne idu ispod 20 odsto.
Danas, dakle, ba-nke prosto plivaju u novcu, ali preduzeća strahuju od uzimanja bankarskih zajmova. Jer, em je robu teško prodati, tačnije naplatiti, em je pra-ktično nemoguće pos-tići razliku u ceni koja će omogućiti isplatu svih obaveza radnicima i državi, kao i povraćaj enormnih kamata.
Prema podacima Narodne banke Srbije, u Srbiji je nelikvidno tačno 56.158 privrednih subjekata (preduzeća, preduzetnika i ostalih pravnih lica koja uključuju udruženja i sportske klubove). Kad se ima u vidu da u Srbiji ukupno ima oko 320.000 privrednih subjekata, znači da je manjom ili većom nesposobnošću da izmiri svoje obaveze „zaražena" jedna njihova petina. Dodatno zabrinjava podatak da čak dve trećine nelikvidnih (tačno 64 odsto) svoje obaveze nije izmirilo duže od godinu dana. Slede dužnici sa dugom od šest meseci do godinu dana, te oni koji nisu izmirili obaveze do 60 dana. Problematika bi mogla da bude i veća, jer prema istraživanju Instituta za tržišna istraživanja, oko 44 odsto srpskih privrednika u sektoru industrijske proizvodnje očekuje povećanje nelikvidnosti u narednim mesecima. Od 200 anketiranih privrednika iz različitih sektora industrijske proizvodnje, 46 odsto računa sa smanjenjem poslovnih aktivnosti, što će neka od njih dovesti pred stečaj. Očekuje se da će se na udaru naći najviše mala i srednja preduzeća.
Da je likvidnost jedan od ključnih problema domaće privrede istaknuto je i pre sedam dana na sastanku državnog vrha Srbije (sa predsednikom Tadićem i premijerom Cvetkovićem na čelu) sa privrednicima, bankarima i sindikalcima posvećenom upravo borbi protiv svetske ekonomske krize na domaćem terenu. Tada je, između ostalog, od države zatraženo da najkasnije do sredine februara obezbedi pare za privredu. Dokle zabrinutost, da ne kažemo panika, privrednika ide, ilustruje informacija da je jedan od njih čak zatražio da država uzme kredit od Međunarodnog monetarnog fonda i te pare onda, kao neku vrstu infuzije, ubaci u ekonomiju zemlje.
Kao odgovor na zahteve, ili je bolje reći vapaje, privrednika, ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je da će Vlada Srbije do kraja januara pripremiti celoviti program mera za prevazilaženje krize. „Biće obezbeđeni jeftini krediti za privredu i za to će biti izdvojen iznos od oko 50 milijardi dinara gde ćemo imati uslov da preduzeća koja dobiju kredite održe nivo zaposlenosti, ili da uposle nove radnike", rekao je ministar.
Profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković kaže, međutim, da to ne može biti rešenje na dugi rok. „Sistemsko rešenje jesu promene u monetarnoj politici, koja podrazumevaju uklanjanje ograničenja koja su nastala prethodnih godina kada je bio ubrzan rast kredita", kaže Živković za „Novac", ne želeći da komentariše problem likvidnosti, jer, kaže, da o njenoj veličini još uvek ne postoje pouzdani podaci.
Praktično, kaže naš sagovornik, bilo bi poželjno da Narodna banka Srbije smanji ograničenja za rast kredita, prvenstveno usmerenih ka preduzećima. To su ograničenja koja definišu vezu između ukupnog kredita i neto kapitala banke. Neophodno je i nastaviti trend smanjenja obavezne rezerve na domaću štednju kako bi banke mogle što efikasnije da upotrebljavaju svoj potencijal.
Živković podseća i da je nepovoljna okolnost za privedu otežano dobijanje kros-border, odnosno kredita direktno iz inostranstva, koji su zbog povoljnih kamatnih stopa, privredi doskora bili glavni izvor obrtnog kapitala.
Od ukupno 21,5 milijardi evra spoljnog duga, privrednici su se preko kros-border kredita do sada zadužili za 11 milijardi, a banke za oko četiri milijarde evra.
„Kros-border finansiranje je, sa jedne strane, otežala kriza koja je zahvatila celokupni finansijski sektor. Sa druge strane, Narodna banka je krajem prošle godine ukinula obaveznu rezervu na sredstva koja dolaze iz inostranstva tako da je kros-border donekle izgubio smisao", kaže za „Novac" Dušan Radičević, direktor Sektora za rad sa privredom u „Folks banci". Radičević ističe da nelikvidnost realnog sektora osećaju i banke. „U poslednje vreme od klijenata čujemo da preduzeća ne izmiruju svoje obaveze na vreme. Banke kao kreditori privrede osećaju nelikvidnost kroz kašnjenja u plaćanjima obaveza prema njima, mada mi trenutno nemamo problema sa naplatom potraživanja", kaže Radičević.
Nesporno je da je uzrok nelikvidnosti smanjena potrošnja, odnosno smanjena mogućnost preduzeća da prodaju proizvedenu robu. Manja prodaja u zemlji i inostranstvu smanjuje prihod što za sobom povlači manju mogućnost isplate obaveza i problem likvidnosti.
Industrijska proizvodnja u Srbiji je u novembru prošle godine pala za 2,6 odsto u odnosu na isto razdoblje 2007, a u oktobru za 3,4 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Ti podaci možda na prvi pogled i ne deluju dramatično, ali kad se prevede na svakodnevni jezik posledice su više nego ozbiljne - neka od najboljih preduzeća, kao što su „Ju-Es stil", „Tigar Tajers", ili „Drekselmajer", najavila su ili već obustavila proizvodnju, druga su, poput fabrike za proizvodnju auto-delova „Le Belijer" u Kikindi skresala spisak radnika, a neke, čak, brine opstanak, jer, kako kažu u hemijskoj fabrici „Elan" iz Prijepolja, tek se očekuju ozbiljniji problemi sa prodajom i naplatom robe.
Statistika pokazuje da je najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje krajem prošle godine imala proizvodnja osnovnih metala, hemikalija, odevnih predmeta i krzna, motornih vozila, prikolica i metalnih proizvoda.
„Na najvećem udaru jeste metalski sektor, a razlog je pad cena njihovih
Izvoz gvožđa i čelika u 2008. (u milionima evra)
Jul 113
Avgust 105
Septembar 82
Oktobar 57
Izvor: Novac
Nelikvidna preduzeća, preduzetnici i ostala pravna lica
Neprekidna nelikvidnost Broj dužnika
Do 60 dana 6.047
Od 60 do 90 dana 2.502
Od 90 do 180 dana 4.686
Od 180 do 360 dana 6.498
Preko godinu dana 36.425
Ukupno 56.158
Napomena: Podaci zaključno sa 13. 1. 09.
Izvor: NBS
proizvoda na svetskim berzama. Pri tom, gvožđe, bakar i aluminijum čine 18 odsto našeg ukupnog izvoza. Drugo, auto-industrija je u problemu, pa joj nisu potrebni proizvodi iz metalskog sektora", kaže ekonomista Goran Nikolić. Izvoz gvožđa i čelika je smanjen sa 113 miliona evra u julu na 105 miliona u avgustu prošle godine, 82 miliona u septembru i 57 miliona u oktobru.
Krizu su osetili i pojedini segmenti hemijske industrije, kao što je proizvodnja keramičkih pločica i sanitarne keramike, te proizvodnja boja, lakova i izolacionih materijala. U 2008. godini proizvodnja u hemijskoj industriji je povećana za šest odsto, ali se zbog svetske ekonomske krize u prvih šest meseci ove godine očekuje pad proizvodnje, rečeno je na sednici Odbora Udruženja hemijske, farmaceutske i gumarske industrije i industrije nemetala Privredne komore Srbije.Među prvima proizvodnju na tri nedelje je obustavila pirotska fabrika automobilskih guma „Tigar Tajres" koja izvozi oko 90 odsto svojih proizvoda. U hemijskoj fabrici „Elan" iz Prijepolja, kažu da su njihovi zaposleni bili na plaćenom odmoru od 26. decembra do 12. januara i da bi proizvodnja mogla da bude obustavljena ponovo krajem ovog ili početkom narednog meseca. „Kupci još uvek ne otkazuju porudžbine i redovno plaćaju, ali ako država do kraja januara ne preduzme konkretne mere, mogli bi da ostanemo bez tražnje. Potrebno je smanjiti porez, doprinose, produžiti rokove za njihovo plaćanje, inače nema proizvodnje", kaže Goran Sekulić, direktor „Elana", dodajući da fabrika ima tehnološki višak, ali da ne može da otpusti prekobrojne, jer firma nema novca da ih isplati.
Antoan Tusan, predsednik Izvršnog Odbora „Sosijete ženeral banke"
Centralna banka eliminiše komparativnu prednost zaduživanja u inostranstvu
Da li i na koji način „Sosijete ženeral banka" oseća problem nedostatka novca u privredi?
- Kriza poverenja nakon kraha „Lehman braders" dovela je do zamrzavanja međubankarskog tržišta. Nedostatak finansijskih sredstava izazvao je rast tzv. marže likvidnosti koja se dodaje na referentnu kamatnu stopu, a samim tim i do rasta cene eksternog finansiranja. Zahvaljujući podršci matice i dobro adaptirane finansijske politike, „Sosijete ženeral" se nije suočila sa nedostatkom sredstava, naprotiv, u prilici smo da i dalje pozajmljujemo. Vodimo transparentnu i fer politiku prema klijentima, kao i pre krize, i zadržali smo elemente kamatne stope na isto nivou (uključujući i sopstvenu maržu). U proteklim danima došlo je do normalizacije međubankarskog tržišta zahvaljujući merama centralne banke i Vlade i, ako se taj trend nastavi, doći će do pada cene finansiranja od strane banaka i do pozitivnog uticaja na kamatne stope klijenata.
Da li je tačno da sad banke plivaju u novcu, ali da nemaju kome da odobre kredite zbog krize i visokih kamata?
- Mnoge banke i dalje žele da odobravaju pozajmice, kao i ranije. To je njihov primarni razlog postojanja! Međutim, kreditna sposobnost nekih finansijskih organizacija je drastično smanjena zbog zamrzavanja tržišta novca. „Sosijete ženeral Srbija" nastavlja sa svojim uobičajenim aktivnostima i podrškom klijentima bez promene bilo cenovne politike ili politike rizika. Od kraja juna do kraja novembra 2008, naš kreditni portfolio preduzećima je porastao za 37 odsto.
Preduzeća se sve manje kreditiraju kroz kros-border kredite. Kakvo je stanje u vašoj banci? Koliko su ti krediti iznosili krajem 2008. godine, a koliko u decembru 2007?
- Do jeseni, ograničenja vezana za obavezne rezerve učinila su kros-border kredite atraktivnijim od lokalnog finansiranja u celom bankarskom sektoru, pa ni naša banka nije bila izuzetak. Međutim, od kraja 2008. godine, mere NBS - naročito izuzimanje obaveznih rezervi iz neto porasta eksternih pozajmica do sredine 2010 - ograničavaju, čak i eliminišu komparativnu prednost inostranih kredita kod određenih kategorija finansiranja.
Da li i šta planirate da preduzmete kako biste olakšali poslovanje preduzeća?
- Naš plan je krajnje jednostavan: nastavićemo da radimo svoj posao, naravno putem finansiranja preduzeća, ali i putem pružanja saveta i pomoći našim klijentima, uz profesionalan pristup i odlučnost.
Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog Odbora „Hipo Alpe-Adrija banke"
Kamatna stopa u sadašnjim uslovima ne može biti ispod 25 odsto
Da li i na koji način „Hipo Alpe-Adrija banka" oseća problem nedostatka novca u privredi?
- Taj problem utiče na našu banku na dva načina. Jedan kanal je smanjena raspoloživost dugoročnih i jeftinih inostranih i domaćih izvora, a drugi je smanjena likvidnost preduzeća zbog pada domaće i inostrane potrošnje. Problem likvidnosti preduzeća će se odraziti na banke kroz smanjenje korporativnih depozita u bankama i otežanu naplatu postojećih kredita, što će u drugom koraku nepovoljno uticati na raspoloživa sredstva za nove kredite.
Da li je tačno da sad banke plivaju u novcu, ali da nemaju kome da odobre kredite zbog krize i visokih kamata?
- Tačno je da banke imaju visok iznos likvidnih sredstava, ali najveći deo tih likvidnih sredstava ne mogu da plasiraju, jer su u pitanju obavezne rezerve. Na dan 12. januara bankarski sektor raspolagao je sa 2,9 milijardi evra likvidnih sredstava od čega je 1,6 milijardi evra u obaveznoj rezervi. Ostatak od 1,3 milijarde evra bio je u repo potraživanjima od NBS. S obzirom na to da je repo stopa 17,75 odsto, a da je mogućnost od dodatne depresijacije dinara vrlo realna, banke ne mogu da plasiraju privredi i građanima dinarske kredite po stopama ispod 25 odsto. S druge strane, zbog veoma visoke obavezne rezerve na devizne izvore koja je „zamrznuta" na nivou s kraja septembra 2008. godine, kao i premije za rizik zemlje, kamatne stope na kredite sa valutnom klauzulom ne mogu biti ispod 11 odsto. Na ovo još treba dodati i značajno povećani kreditni rizik, jer preduzeća imaju smanjenu prodaju u zemlji i inostranstvu, a građani su jednostavno postali znatno štedljiviji.
Preduzeća se sve manje kreditiraju kroz kros-border kredite. Kakvo je stanje u vašoj banci? Koliko su ti krediti iznosili krajem 2008. godine, a koliko u decembru 2007?
- U decembru 2007. stanje kros-border kredita koje je „Hipo Alpe-Adrija banka" plasirala iznosilo je 850 miliona evra, a u decembru 2008. stanje je iznosilo 1.100 miliona. Ovo povećanje od 250 miliona evra za godinu dana odražava visok stepen aktivnosti „Hipo Alpe-Adrija banke" u ovom segmentu tržišta u toku prethodne godine.
Da li i šta planirate da preduzmete kako bi olakšali poslovanje preduzeća?
- „Hipo Alpe-Adrija banka" je u procesu pribavljanja nekoliko povoljnih kreditnih linija od međunarodnih razvojnih banaka koje ćemo plasirati po veoma niskim kamatama za naše tržišne uslove. Sa druge strane, u saradnji sa Narodnom bankom Srbije, banke će malim i srednjim preduzećima uskoro obezbediti jeftine kredite iz APEX kreditne linije Evropske investicione banke. Protekle nedelje, premijer i nekoliko nadležnih ministara Vlade su najavili značajnu državnu pomoć preduzećima. Ta pomoć će se najviše odnositi na olakšavanje finansijskih problema visokozaduženih preduzeća, što će u drugom koraku omogućiti bankama da znatno smanje kamatne stope tim preduzećima i da im plasiraju nova sredstva. Takođe, Narodna banka Srbije, predložila je nacrt propisa kojim će ublažiti efekat finansijske krize na finansijski sektor i to prvenstveno u domenu procene rizičnosti klijenata. Ukoliko predloženi nacrt bude usvojen, bankama će se omogućiti produženje roka otplate solventnim klijentima koji imaju potrebu da obezbede finansiranje tekućih poslovnih aktivnosti, ali se pri tome to produženje neće tretirati kao indikator povećanog kreditnog rizika. Ove mere će doprineti smanjenju troškova kreditnog rizika klijenta, a samim tim i smanjenju kamatne stope na kredite.
