Izvor: Blic, 02.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki peti na prinudnom BEOGRAD - Pored
Svaki peti na prinudnom
BEOGRAD - Pored smanjenja broja zaposlenih u industriji, raspoloživa radna snaga se sve manje koristi uz povećanje broja radnika koji se nalaze na prinudnim odmorima. Prošle godine na prinudnom odmoru nalazilo se 23,9 odsto zaposlenih u industriji ili više od 160.000. Do tri meseca na prinudmon je bilo 36,9 odsto, a duže od jedne godine 30,3 odsto radnika - izjavio je Tomislav Milisavljević iz Instituta za tržišna istraživanja, na jučerašnjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << konferenciji za novinare, naglašavajući da se broj radnika na prinudnom povećava iz godine u godinu.
Prema procenama Milisavljevića, ove godine, moglo bi da dođe do smanjenja broja radnika na prinudnim odmorima na oko 107.000.
Stručnjaci IZIT-a upozorili su i na činjenicu da i oko 13 odsto radnika koji se vode na radnim mestima nisu dovoljno iskorišćeni. Kada se oni zbroje sa radnicima na prinudnim odmorima, ispada da je prošle godine oko 37 odsto ili 250.000 radnika bilo višak. Kada se dodaju neuposleni radnici u privatnom i društvenom sektoru, broj onih kojima preduzeća nisu u stanju da obezbede uposlenost veći je od 600.000.
Trenutno se na evidenciji Tržišta rada nalazi nešto preko 800.000 lica koja traže posao, što čini stopu nezapolesnosti od 29,9 odsto. Najveći broj ovih lica angažovan je u sivoj ekonomiji, tako da privrednici i ekonomisti smatraju da je jedan od prioriteta novih vlasti 'prevođenje sive ekonomije u legalne tokove'. Ovo se pre svega može postići pojačanim investiranjem u mala i srednja preduzeća, za šta je opet potreban svež obrtni kapital.
Napominjući da pokušavamo da privučemo inostrani kapital nudeći jeftinu radnu snagu, direktor IZIT-a Jovan Todorović predočio je da još nije sprovedeno istraživanje da li su naši radnici spremni da rade za male plate. G.K Inflacija oko 50 odsto
S obzirom na najavljena poskupljenja struje od oko 100 odsto, cene telefona, komunalija... koje su već povećane ili će uskoro biti povećane, stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja, rekao je Tomislav Milisavljević, prognoziraju godišnju inflaciju od oko 50 odsto. Devize beže u 'sivu zonu'
Stabilan kurs dinara održava se zahvaljujući povećanim deviznim rezervama zemlje, ali postoji opasnost da dođe do odliva deviza u sivu ekonomiju i kupovinu robe, koje nam u ovom tenutku nisu neophodne, upozorio je Tomislav Milisavljević.
Milisavljević je rekao da će sa jačanjem privrednih aktivnosti i smanjivanjem donacija iz inostranstva porasti tražnja za devizima, što će neminovno uticati na promenu kursa, ukoliko ne dođe do priliva sredstava po drugim osnovama. Iz Elektroprivrede Srbije najavljuju
Od nedelje bez redukcija
BEOGRAD - Restrikcije struje u Srbiji trebalo bi da budu smanjene sutra, tako što bi umesto jedne bilo isključivano samo pola grupe potrošača u trajanju od četiri sata, najavili su juče predstavnici Elektroprivrede Srbije. Otopljenje i pad potrošnje struje zbog manjeg grejanja i dogrevanja, uz struju iz obnovljenih evropskih donacija stvoriće uslove da u nedelju prestanu restrikcije, dodaju u Elektroprivredi Srbije. E.B.
Švajcarska istražuje kome je plaćeno zlato iz SRJ, Atina odbacuje umešanost Za poluge iz Bora 1,1 milion USD
CIRIH/ATINA - Portparol Glavne uprave carina Švajcarske Rože Goderon potvrdio je za švajcarsku agenciju ATS, a prenosi Rojters, da je 'nerafinisano zlato iz jugoslovenskog kombinata u Boru' posredstvom jednog švajcarskog uvoznika prispelo avionom u zapadni deo Švajcarske, ali je odbio da navede ime tog uvoznika. Zlato je potom, tvrdi Goderon, prerađeno u topionici blizu granice sa Italijom i prodato na slobodnom tržištu.
Predstavnik švajcarske carine kaže da su četiri pošiljke u ukupnoj količini od 173 kilograma zlata 'male' i da su sa 'stanovišta carine bile potpuno uredne'. Vrednost zlata iz Bora u ovom poslu procenjuje se na 1,1 milion dolara.
Funkcioner švajcarskog ministarstva privrede Otmas Vis, ponovio je da je jugoslovensko zlato plaćeno na račune firmi iz Grčke i sa Kipra, te da su švajcarske vlasti zatražile od Grčke i Kipra 'da podrobnije ispitaju vlasništvo tih kompanija', odnosno 'da li se iza tih trgovačkih preduzeća za uvoz i izvoz kriju bivše jugoslovenske vlasti'. Vis je dodao da za sada nema indicija da je Slobodan Milošević profitirao od prodaje zlata, niti da je Švajcaraska prekršila embargo UN protiv SRJ.
S druge strane, predstavnik MIP Grčke Panajotis Beglitis juče je u Atini, prenosi Beta, demantovao tvrdnje švajcarskih vlasti o tome da je navodna prodaja zlata iz SRJ prošle jeseni obavljena i preko Grčke.
Beglitis je naglasio da 'nužna kontrola (bankarskih računa) i istraga nisu potvrdile nešto takvo' i dodao da su na 'nekoliko računa Jugoslovena' u Grčkoj - pod čime se podrazumeva oko 40 bivših zvaničnika SRJ i s njima povezanih osoba, 'minimalne sume' koje su 'zamrznute prema odlukama EU'. E.B. Švajcarska-neuobičajen pravac
BOR - Koliko ja znam nikakvih plaćanja za naše zlato prema firmama u Grčkoj i na Kipru nije bilo od oktobra prošle godine - rekla je juče za 'Blic' Mira Antić, VD direktora RTB Bor.
Što se izlaza zlata iz RTB Bor tiče, objašnjava Mira Antić, postoje tri pravca: jedan je prema majdanpečkoj zlatari, drugi prema NBJ i treći prema inostranim partnerima, na osnovu prerade u borskoj topionici uvoznih koncentrata bakra. Zlato iz borske elektrolize, gde se i proizvodi, odlazi u ova tri pravca u polugama. S. M.
