Izvor: B92, 08.Nov.2010, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki peti građanin štediša
Beograd -- Zvaničnih statističkih pokazatelja nema, ali poznavaoci socijalne strukture stanovništva prihvataju kao realan podatak da štedi tek oko 20 odsto građana.
Ostalih 80 procenata uglavnom se trudi da im novčanik ne bude potpuno prazan pre narednog prvog u mesecu.
Ta petina ukupne populacije poverila je bankama na čuvanje 6,9 milijardi evra, ali se veruje da je još nekoliko milijardi, kako se to kaže, u slamaricama.
Štednja nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << samo ekonomski, već i socijalno-kulturološki fenomen. Na primer, Nemci imaju i velike su štediše, ali Amerikanci, koji su takođe bogati, štede malo u odnosu na mogućnosti.
U poslednjoj deceniji štednja građana u poslovnim bankama je povećana 45 puta, što Srbiju stavlja u red zemalja sa najvećim rastom štednje u svetu! I pored ekonomske krize, skoro 45 odsto građana očekuje da će i u narednih pet godina štedeti isto kao danas, a oni koji navode da će štedeti manje, kao glavni razlog ističu strah od posledica svetske krize, gubitka radnog mesta i nesigurnu ekonomsku situaciju.
Prema istraživanju koje je rađeno na međunarodnom uzorku, mi štedimo u proseku 82 evra mesečno, Rumuni 42, Ukrajinci 47, Mađari 53 evra. Od nas su bolji Česi sa prosekom od 95 i Austrijanci koji svakog meseca u banke stave 155 evra.
Septembarski prosek zarade je 320 evra, a na posao odlazi nešto iznad 1,8 miliona osoba, mada mnogi mesecima i ne primaju zarade. Penzionerski prosek je oko 180 evra, bez posla je zvanično više od 700.000 ljudi, broj siromašnih je u stalnom porastu" Ko onda može da štedi?
"U Srbiji više štede oni koji imaju malo, štede od crkavice zbog neizvesne budućnosti. Oni koji imaju puno, uglavnom uzimaju kredite i imamo paradoks da su najbogatiji i najveći dužnici. Veliko je pitanje koga ćemo mi kao društvo i država podržati, štediše ili one koji uzimaju kredite? Nepostojanje inflacije i realan kurs pogoduju štedišama, a visoka stopa rasta cena nagrađuje dužnike i kažnjava štediše”, ocena je profesora Miodraga Zeca koji ekonomiju predaje budućim sociolozima.
Od ukupnog iznosa štednje samo je 1,5 odsto u dinarima. Erste banka ima dobro učešće na tržištu kada je reč o dinarskoj štednji, a u ukupnim dugoročnim depozitima stanovništva uzima oko 10 odsto.
"Štede boljestojeći penzioneri, oni su navikli da odvoje nešto sa strane, a zatim jedan deo zaposlenih. Mi smo imali rast štednje za prvih deset meseci čak 20 odsto i prosečan ulog je blizu 6.000 evra, a najčešća ročnost je godinu dana”, objašnjava Slavko Carić, prvi čovek Erste banke.
Sličnog mišljenja je i ekonomista Miroslav Zdravković koji kaže da penzioneri po navici štede za crne dane.
"Deo štednje, možda i znatan, predstavljaju i veliki ulozi bogatih ljudi, iz sumnjivih transakcija, ali iznos je teško proceniti, to je raspon od 500 miliona pa do dve milijarde evra. Treći deo, zaista mali, od 100 pa do 500 miliona evra, predstavlja fiktivna štednja na ime obaveznih depozita za keš kredite”, objašnjava Zdravković.
Mogući oblici štednje
- Štednja u slamarici ima svoje vrline i mane, novac je pod rukom, ali može i da nestane u krađi, elementarnoj nepogodi"
- Štednja u banci je pouzdana i omogućava vam da novac zarađujete kroz kamatu.
- Štednja na štednom računu se najčešće ogleda u mesečnom odvajanju određene svote novca kroz trajni nalog.
- Oročena štednja znači da oročavate novac uz obavezu da ga ne podižete u tom periodu oročenja.
- Štednja kroz dobrovoljne penzijske fondove funkcioniše veoma slično oročavanju i namenjena je za vašu starost kao penzijski dohodak.
- Investicioni fondovi predstavljaju imovinu ulagača koja je uložena u različite hartije od vrednosti (akcije, obveznice, blagajničke zapise i sl.).
- Preventivna štednja kroz osiguranje omogućava da dobijete određenu nadoknadu za različite nesrećne slučajeve u toku trajanja osiguranja.
Pratite specijal: NIS na berzi
