Izvor: Politika, 13.Jan.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaki drugi građanin strahuje od otkaza

Samo 26 odsto zaposlenih smatra da bi u slučaju gubitka posla vrlo brzo pronašli novo radno mesto

Oko 46 odsto ispitanih građana Srbije misli da će ove godine izgubiti posao. Prema podacima Nacionalne službe zapošljavanja, registrovana stopa nezaposlenosti u Srbiji u septembru prošle godine bila je 24 odsto, ali je realna stopa niža i prema anketi o radnoj snazi, koja se sprovodi po metodologiji Statističkog zavoda Evropske unije, iznosila je 18,1 odsto. Ova razlika u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podacima o nezaposlenosti se objašnjava time što su na zvaničnoj evidenciji i ljudi koji rade na crno, ali se prijavljuju na biro da bi ostvarili povlastice i pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu za nezaposlene.

U NSZ je poslednjeg dana septembra 2008. bilo registrovano 726.465 onih koji traže posao, za oko 6.000 manje nego u avgustu i oko 81.500 manje nego u septembru 2007. godine.

Prema izjavi direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimira Ilića, do početka novembra svetska ekonomska kriza nije uticala na srpsko tržište rada. Iskustvo NSZ kazuje da je u Srbiji do kraja prošle godine bez posla ostajalo oko 50.000 ljudi, a 60.000 dobijalo posao. U velikom broju slučajeva reč je o istim ljudima, kojima istekne ugovor na određeno, pa ga opet potpišu. Prema podacima NSZ, 55 odsto nezaposlenih su žene, 29,2 odsto je mladih do 30 godina, a 47 odsto registrovanih čeka na prvo zaposlenje. Na posao se čeka u proseku 4,2 godine, pri čemu žene čekaju 4,6 godina, a muškarci 3,7 godina.

Najveća stopa nezaposlenosti je u Novom Pazaru – 47,9, odnosno 20.237 nezaposlenih, najniža stopa je u Beogradu – 13,5, Valjevu – 14, Novom Sadu – 14,3 i Subotici – 15,2 odsto. U istraživanju obavljenom krajem prošle godine u 46 zemalja širom sveta, po broju ispitanika koji strahuju za svoje radno mesto građani naše zemlje su na petom mestu. I prema procentu onih koji veruju da će naredna godina biti lošija od prethodne (53 odsto), naša zemlja je takođe na visokom sedmom mestu, a samo 26 odsto Srba smatra da bi u slučaju gubitka posla vrlo brzo pronašli novo radno mesto.

Prema studiji „Glas naroda” agencije „TNS Medijum Galup”, čak dve trećine ispitanih stanovnika 46 država, odnosno 66 odsto, očekuje porast stope nezaposlenosti u 2009. Istovremeno svaka četvrta zaposlena osoba smatra da će baš ona u ovoj godini ostati bez posla.

U slučaju da izgube posao, 31 odsto ispitanika smatra da bi relativno brzo našli novi, dok više od polovine (54 odsto) strahuje da bi potraga za novim radnim mestom duže potrajala. Za svoj posao najviše strahuju građani Latinske Amerike (40 odsto), Bliskog istoka (38) i centralne i istočne Evrope (31).

Najviše onih koji misle da postoji mogućnost da izgube sadašnji posao je u Češkoj (58 odsto), Peruu (55), Kamerunu (49), Kosovu – UN uprava (47) i Srbiji (46), a slede Filipini, Makedonija, Turska, Kolumbija, Libija i BiH. U odnosu na 2008. godinu, procenat onih koji strahuju najviše se povećao u Islandu, Ukrajini, Hongkongu, Češkoj i Turskoj.

Od država u regionu – Hrvatska (60 odsto), BiH (52) i Rumunija (51) jesu zemlje u kojima građani najviše veruju da imaju siguran posao. Mogućnost gubitka najviše plaši građane Kosova (47 odsto), Srbije (46) i Makedonije (42).

Najbezbrižniji su zaposleni u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi, gde čak 78, odnosno 71 odsto veruje da ima sigurno radno mesto. Po državama to izgleda ovako – Danska (85 odsto), Austrija (84), Holandija i Australija (81), Kanada (80), Novi Zeland i Norveška (79), SAD (78), Nemačka (77) i Velika Britanija (72).

Poseban deo istraživanja odnosi se na to šta građani očekuju od naredne godine. Island i Singapur su na listi vodećih pesimista (67 odsto). Na ovoj tabeli, da ponovimo, Srbija je sedma sa 53 odsto ispitanika koji veruju da će 2009. biti lošija od prethodne.

Ekonomska kriza je ipak imala odjeka. Ako bi ostali bez posla, skoro trećina ispitanika (31 odsto) smatra da bi brzo našla novi, dok više od polovine (54) da bi proces potrajao.

Onih koji misle da bi do novog radnog mesta brzo došli najviše je u zemljama centralne i istočne Evrope (42 odsto), gde još veruju da je kriza pred vratima, te da nije u potpunosti ugušila pesimizam. Ali u pomenutom području je i najviše onih koji smatraju da bi novi posao malo duže tražili (41).

Građani Rusije, u odnosu na ostale države istočne i centralne

Evrope, u najvećoj meri iskazuju pozitivan stav kada je u pitanju pronalaženje novog posla (49), dok zaposleni u Srbiji ponovo iskazuju veći pesimizam: svega 26 odsto građana smatra da bi brzo našli novi posao. Više od polovine građana (55) veruje da bi potraga potrajala .

Kada je reč o dužini čekanja posla, najviše pesimista je u zemljama Severne Amerike (69), Bliskog istoka (65) i Latinske Amerike (56 odsto).

-----------------------------------------------------------

Traže se stručnjaci

Veći poslovni sistemi i banke, kao što su „Telenor”, „Delta”, „Maksi”, Prokredit banka, „Forma ideale”, i pored svetske krize koja je došla i do naše zemlje, nastavili su da zapošljavaju nove radnike.

U novembru je čak i povećan broj oglasa za poslove u oblasti menadžmenta i konsaltinga.

– Stručnjaci za više rangirana radna mesta, poput finansijskih i komercijalnih direktora, i dalje su vrlo traženi – ističe Branislav Jovanović, menadžer za odnose s javnošću Infostuda, najposećenijeg domaćeg sajta preko kojeg može da se pronađe posao.

U bazi podataka Infostuda nalazi se 24.198 biografija nezaposlenih lica. U proseku, svaki peti korisnik koji dostavi svoj si-vi ubrzo pronađe posao. Usluge sajta već koristi i 3.000 poslodavaca, koji upravo tako pronalaze odgovarajući profil radnika.

I pored svetske finansijske krize, Srbija je krajem 2008. godine, tačnije u septembru i oktobru, bila u povoljnijem položaju u odnosu na tržišta drugih država u centralnoj i zapadnoj Evropi, koja su već tada zabeležila osetniji pad zapošljavanja. U Srbiji je tada primećeno povećanje broja oglasa, pa samim tim i potrebe za radnicima, u odnosu na prethodne mesece.

– U novembru je, međutim, došlo do zastoja u zapošljavanju, ali ne u svim oblastima rada podjednako – kaže Jovanović.

U odnosu na ranije mesece, broj oglasa kojima se nudi posao u nekim oblastima ostao je nepromenjen (medicina, ljudski resursi, tehnologija i metalurgija, poslovi vezani za jezike i književnost), dok neke grane procentualno beleže veći pad potražnje određenih profila (pravo, informacione tehnologije i telekomunikacije, građevina i arhitektura, turizam, dizajn i umetnost).

Primetno je da su i oni koji u našoj zemlji traže posao počeli ozbiljnije da shvataju posledice svetske krize, informacije o višku radnika, kao i sve veći broj štrajkova onih koji su ostali bez posla.

– Tako je u poslednjem kvartalu 2008. zabeležen veći broj prijavljenih nezaposlenih lica i rast od 50 odsto dostavljenih biografija u Infostudovu bazu podataka, u odnosu na prosek iz prethodnih meseci – objašnjava Jovanović.

S. Bogdanović

[objavljeno: 14/01/2009]

Nastavak na Politika...