Izvor: B92, 26.Jun.2012, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki deseti ne zaradi ni za hranu
Beograd -- Meso, fina peciva, junski paradajz ili čokolada, šunka i dimljena slanina, za veliki broj građana Srbije samo su pusti san.
Čak 55.000 njih ne može sebi, iako radi, da priušti bukvalno ništa jer ne prima zarade.
"Tužno je što oni koji 'imaju privilegiju' da rade ne mogu da nađu čarobnu formulu kako da preguraju ceo mesec", kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata. On dodaje da "ako se uskoro ne bude formirala vlada, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ako ona ne počne da se bavi ekonomijom, i ljudima ne bude skočio standard, sa jesenjim poskupljenjima doći će i veliki talasi nezadovoljstva".
Nije mali ni broj onih koji mogu da kupe tek ponešto, odnosno da zadovolje samo polovinu minimalne potrošačke korpe od 30.000 dinara. To su oni koji ne "prebace" mesečno 15.000.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ima ih oko 38.800 i mogu da kupe samo najosnovnije životne namirnice. O odeći, obući, plaćanju komunalija i opremi za stan mogu samo da maštaju.
Za njih je misaona imenica čak i prosečni iznos koji se mesečno u Srbiji izdvoji za hranu - a to je 19.944 dinara. To znači da mogu da kupe, recimo, hleb, najjeftinije mleko, pirinač, brašno, kupus, dva-tri kilograma masti, dok su kvalitetno meso, riba i južno voće za njih samo lepe slike.
Nešto više od 48.500 ljudi prima platu do 20.000 mesečno i oni imaju taman dovoljno za hranu i ličnu higijenu. Svaki izdatak za školu, odeću i obuću, postaje "nemoguća misija", a neplaćeni računi se gomilaju. Njihova deca nikad ne idu u poslastičarnicu ili bioskop, a na letovanja i ne pomišljaju.
Hranu, kućnu hemiju i nešto od računa može da plati 157.300 onih koji imaju plate do 25.000 dinara, a to, plus sve račune, njih 158.300, čija su mesečna primanja do 35.000. Njima ostaje i nešto novca za telefon, mobilni i povremeno odeću ili obuću.
"Naši ljudi žive mnogo jadnije nego što to pokazuje zvanična statistika. Potrošači su se davno odrekli prava da se kvalitetno hrane, prava na kulturu, na obrazovanje, na letovanje - jednom rečju prava na normalan život", konstatuje Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača. On podseća na to da je potrošačka korpa jako dugo veća nego prosečna zarada. Dok je, prema podacima Ministarstva trgovine i poljoprivrede, cela mesečna korpa sada nešto preko 56.000 dinara, prosečna zarada ne prelazi 40.000.
Ako su prinuđeni da kupuju lekove ili idu kod zubara, u stanju su da odvoje dodatne pare, ali onda moraju da se odreknu nečeg drugog.
Kategorija onih koji kući donesu 45.000 svakako bi mogla kvalitetnije da se hrani, da tu i tamo vozi kola ili kupi nešto od nameštaja. Oni sa 65.000 dinara uz sve ovo mogu povremeno da priušte i odlazak u pozorište ili bioskop i redovne vannastavne aktivnosti za decu, a uz stezanje kaiša, tu je i - letovanje.
Zaposleni kojima na račun mesečno "legne" do 85.000 dinara ne moraju da se "stiskaju". Ali oni ne dostižu ni jednu desetinu. Naime, plate preko 85.000 ima tek 80.000 ljudi, a zaposlenih je preko milion.
Koliko će para ljudi moći da zarade i potroše, zavisi ne samo od toga gde žive i rade, već i u kojoj grani su zaposleni.
Najbolje zarađuju Beograđani, Pančevci i Kragujevčani, a najmanje jug Srbije i manja mesta po Vojvodini. Najveće prosečne plate imaju zaposleni u duvanskoj industriji (oko 102.000), a daleko od potrošačke korpe su zaposleni u industriji tekstila (19.000).
