Izvor: Politika, 02.Apr.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaka mera za jačanje tražnje ima smisla
Ekonomisti smatraju da se tražnja može povećati ne samo kreditima, već i smanjenjem poreza na dodatu vrednost, kao i opterećenja koja plaćaju poslodavci
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić izjavio je da svaka akcija za jačanje tražnje ima smisla pa i mera odobravanja potrošačkih dinarskih kredita, ali i ocenio da su opravdana strahovanja da će deo gotovinskih bankarskih zajmova biti nenamenski iskorišćen. „Mislim da svaka mera pa i mera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potrošačkih kredita, odnosno namera za jačanje tražnje ima svog smisla. Samo je pitanje koliki je efekat te mere”, rekao je Savić, nakon što su banke počele sa odobravanjem dinarskih potrošačkih kredita pod povoljnim uslovima.
Savić je, međutim, u izjavi za Tanjug, upozorio da su „sasvim opravdana strahovanja da će deo kredita, posebno gotovinskih, biti iskorišćen nenamenski”, jer se, kako je naglasio, neće upotrebiti za nabavku domaćih proizvoda.
On je naveo da kada je reč o namenskim potrošačkim dinarskim kreditima nema bojazni da novac ode na uvoznu robu – pogotovu onaj deo koji je striktno vezan za nabavku domaćih proizvoda. „Ali, naravno, ostaje onaj drugi deo da su ti gotovinski krediti za koje stvarno niko ne zna zašta će biti upotrebljeni, a mogu biti zaista upotrebljeni i za kupovinu uvozne robe i za kupovinu evra s obzirom da su oni sada malo povoljniji nego što su komercijalni zajmovi”, ukazao je Savić.
On smatra i da bi tražnja, osim kroz odobravanje povoljnih kredita mogla da se postigne i na neki drugi način, na primer smanjenjem stope poreza na dodatu vrednost, ili umanjenjem poreskih opterećenja na onaj deo koji plaćaju poslodavci.
Profesor Savić misli i da odobravanje kredita više olakšava položaj banaka i trgovinskih organizacija, nego što popravlja finansijsku situaciju onih koji se danas nalaze u teškoj poziciji. „Drugim rečima, ja se zalažem za drugačiji redosled poteza, da Vlada Srbije napravi mehanizam kojim bi se podsticala proizvodnja i to pre svega u realnom sektoru. Iako će neki reći da je to ’na dugačkom štapu’ i da će tek dati efekte na srednji rok”, dodao je Savić.
On je istakao da da bismo imali zadovoljavajuće rezultate moramo podsticati razvoj realnog sektora, povećavati izvoz i zaposlenost, čime bi se kreirala dobra tražnja.
Ekonomista Dejan Erić izjavio je da je ideja o odobravanju dinarskih kredita građanima dobra i da je treba podržati jer je to „jedan od načina kako ubrzati oporavak i izlazak iz krize. „Generalno mislim da je ideja dobra. Ono što definitivno zahtevaju još uvek uslovi krize su nova rešenja i kakvi će efekti toga biti verovatno vrlo brzo ćemo biti svedoci, ali sigurno je da treba raditi na tome da se pokrene proizvodnja i da se otvore nova radna mesta”, naglasio je Erić.
Kampanje usmerene na veću kupovinu domaćih proizvoda trebalo bi, prema rečima Erića, da doprinesu da novac dobijen od ovih kredita bude iskorišćen za kupovinu naše robe. „Većina zemalja u uslovima krize razmišlja, između ostalog, kako mogu da same sebi pomognu i ja bih voleo da kod nas postoji ekonomski nacionalni patriotizam, da razmišljamo kako možemo pomoći Srbiji, a jedan od načina je sigurno tako što će se kupovati domaći proizvodi i što će se povećati domaća potrošnja”, rekao je Erić.
Ovaj ekonomista smatra i da nije dobro širiti priču, pre nego što su se i pojavili dinarski krediti, o mogućnostima njihove zloupotrebe. „Nije dobro da pre nego što su se maltene pojavili i zaživeli potrošački krediti da već o tome razmišljamo, ali možda je to i naša priroda, da već razmišljamo kako će neko to iskoristiti za neke manipulacije”, ukazao je on. „Ne bih ulazio u to da li će neko kupovati devize sa odobrenim dinarskim keš kreditima, ili nešto drugo, to je već neka kombinatorika. Na kraju, ako do toga i dođe, odmah treba razmišljati o mehanizmima kako da se takve stvari preduprede”, dodao je Erić.
On je naglasio i da bi se kupovali domaći proizvodi potrebno da imamo kvalitetnu i atraktivnu robu, jer je teško terati ljude da nabavljaju nešto što nije kvalitetno. „Ali verovatno će korišćenje tog novca zavisiti od toga šta ljudima treba. Mi smo živeli dugo godina u izolaciji, dugo godina smo živeli teško i ljudima trebaju najrazličitije stvari, od frižidera, televizora, šporeta i tome slično. Postavlja se pitanje da li imamo dovoljno kvalitetnih domaćih proizvoda u tom segmentu. Uđite u bilo koju prodavnicu i sve će vam biti jasno”, rekao je Erić.
Jačanje konkurentnosti proizvoda domaćih preduzeća trebalo da bude imperativ u narednom periodu, zaključio je Erić.
Anica Nikolić
[objavljeno: 03/04/2010]
.jpg)
