Izvor: B92, 06.Mar.2012, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švajcarci odaju bankarske tajne SAD
Ženeva -- Švajcarski parlament je izglasao novu konvenciju o ublažavanju propisa o tajnosti bankovnih računa američkih građana.
Ova nova konvencija omogućiće lakše dostavljanje informacija američkim vlastima o građanima SAD koji u švajcarskim bankama imaju otvorene neprijavljene račune a za koje su sumnja da izbegavaju plaćanje poreza.
Američke vlasti na osnovu te konvencije će moći da dobiju informacije o poreskim obveznicima koji nisu identifikovani ni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na osnovu imena ni na osnovu adrese, što se u bankarskom žargonu naziva "grupni zahtevi", ukoliko je bilo ilegalnih radnji od strane banke ili njenih saradnika.
Švajcarska čak 15 odsto bruto nacionalnog proizvoda ostvari u finansijskom sektoru. Tajne u švajcarskim bankama koje od 17. veka nisu ni ratovi uspeli da poremete, sada su na putu da budu "razotkrivene" pod razornim efektima svetske finansijske krize koja nije poštedela ni najmoćniju ekonomiju sveta, prokomentarisao je švajcarski list "24 časa".
Ukoliko nije bilo prekršajnih postupaka od strane banke, identifikacija osumnjičene osobe zbog "poreske prevare" biće neophodna kako bi se dobila administrativna pomoć Švajcarske.
Jedino u Švajcarskoj postoji razlika izmedu „utaje poreza" i „poreske prevare" što direktno utiče na ovlašćenja švajcarskih vlasti u pružanju pomoci pravosudnim organima drugih zemalja, jer švajcarski zakoni dopuštaju pravnu pomoć samo ako je reč o prevari.
Usvojena konvencija će olakšati pregovore između Berna i Vašingtona u vezi 11 švajcarskih banaka koje američki pravosudni organi terete da su podsticali klijentelu na otvaranje tajnih bankovnih računa omugućavajući im na taj način utaju poreza.
Švajcarska, prema rečima ministarke finansija te zemlje Evlin Vidmer-Šlumf, neće ovu konvenciju učiniti pravosnažnom sve dok ne postigne sa Vašingtonom dogovor oko 11 švajcarskih banaka koje su u sporu sa američkom državom.
Među njima je i najpoznatija švajcarska banka UBS koja je 2009. bila prinuđena da preda podatke o oko 300 američkih građana koji se sumnjiče za navodnu utaju poreza od oko 18 milijardi dolara, kao i da plati kaznu američkim vlastima od 620 miliona evra zbog pomaganja pri utaji poreza.
Zahtevu da preda podatke o još 52.000 bankovnih računa UBS nije udovoljio, a procenjuje se da oni vrede oko 2.000 milijardi američkih dolara. Procenjuje se i da je 50 do 70 odsto tog iznosa problematičnog porekla.
