Izvor: Politika, 11.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svađa oko viška para
Poslodavci bi da svaki dinar iskoriste za ulaganja, a zaposleni da manje dažbine osete i kroz veće plate
Smanjenje poreza na zarade od Nove godine, sa 73,1 na 62,7 odsto na svakih 100 dinara isplaćenih zaposlenom, umesto da sve obraduje, negde dovodi do razdora između poslodavaca i zaposlenih. I ne samo među njima. Na suprotnim stranama našli su se sindikati i Unija poslodavaca, ali i ekonomisti.
Većina radnika sa skromnim primanjima ovu bi uštedu, sasvim razumljivo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << htela bar delimično da vidi u svojim kovertama. S druge strane, poslodavci imaju drugačiji interes – da razliku investiraju. Neku su skloniji da poslušaju ekonomiste, koji upozoravaju da bi svako povećanje plata bez rasta produktivnosti dovelo do inflacije, a sa uštedama od smanjenja poreza može se lakše doći do novih radnih mesta i manjeg rada na crno.
Prema rečima Rata Ninkovića, predsednika Unije poslodavaca Srbije, poslodavci će u početku najverovatnije ići na povećanje zarada i to minimalca za dva procentna poena, za koliko je i smanjeno opterećenje na zarade. Međutim, to će biti, kako predviđa, kratkog daha.
– Pravo rešenje bi bilo da je prihvaćen predlog Unije poslodavaca da se porez na zarade od 14 odsto potpuno ukine i da se tih 70 milijardi dinara, koliko bi bilo manje u budžetu, nadomesti iz suficita. Međutim, tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić se sa tim nije složio, iako bi efekti takve fiskalne politike bili mnogo veći nego što se čini na prvi pogled – smatra Ninković.
On tvrdi da bi ukidanje poreza na plate stimulisalo poslodavce da prijavljuju svoje zaposlene i uredno za njih izmiruju poreske obaveze, čime bi se umnogome smanjila siva ekonomija.
Unija poslodavaca će upravo iz tih razloga novom ministru finansija predložiti potpuno ukidanje poreza na plate, čime će se ukupna fiskalna opterećenja svesti na 44 do 50 odsto bruto zarade, jer će se jedino tako značajnije smanjiti broj onih koji rade "na crno".
Na pitanje, da li bi poslodavac, ipak, iz dela koji radnik od svoje plate za sebe uplaćuje državi, trebalo da uloži u povećanje ličnih dohodaka, a da onaj deo koji on namiruje državi investira u proizvodnju, Ninković kaže, da na to ne može niko da utiče. "To je individualno pravo svakog poslodavca." On se ne bi iznenadio, kako kaže, ako bude mnogo više onih koji ni dinara od poreskih ušteda neće pretočiti u veća mesečna primanja. Po njemu je veoma loše rešenje i smanjenje cenzusa za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana sa četvorostruke na tri prosečne godišnje plate.
– Takva odluka će najviše pogoditi bankarske službenike, koji su mesečno imali oko 1.000 evra i to za rad od po 12 i više sati. Sada za to treba da plate dodatni porez. To je destimulativna mera koja povlači unazad sve one koji su više radili i zaradili. Otuda i pitanje – koga će država takvom fiskalnom politikom stimulisati da dodatno radi, ako će za to već dodatno biti udaren po džepu – pita Ninković.
Slavica Savić, predsednik Sindikata tekstilaca, kaže da bi bilo realno očekivati da poslodavac višak para delom uloži u povećanje plata, pogotovo tamo gde su do sada bile vrlo male. U firmama, gde su primanja i do sada bila relativno "pristojna", povećanje plata od 1.500 dinara u proseku neće se ni osetiti. Tako bi u tim delatnostima bilo bolje ulagati u nove poslove ili upošljavanje radnike.
Međutim, kako ne postoji nikakav propis, niti je raspodela novca od manjih poreza regulisana kolektivnim ugovorom, kako će se taj višak novca trošiti, na svakom poslodavcu je da sam odluči.
Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privredu i privatizaciju, kaže da bi višak para nastao po osnovu smanjenja fiskalnih opterećenja na zarade trebalo uložiti u nove investicije i otvaranje radnih mesta, jer je to način da realizuju svoje planove, razvijaju posao i ostvaruju veće prihode. To će s vremenom dovesti i do povećanja plata zaposlenih, shodno rastu proizvodnje
Jasna Petrović
[objavljeno: 11.01.2007.]
