Izvor: Blic, 18.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sv. matera na službenom putu
Dokle će žrtve potrošačke groznice srljati u minus, pa i u potpunu propast, a da se druga strana pravi luda ne proveravajući nikad ni trenutnu uračunljivost kupca ni njegovu porodičnu ni finansijsku situaciju?
Bi li se raščula tvrtka koja bi unapred proveravala psihičko stanje kupaca? Izvinite, moramo vam uraditi alko-test, ako imate više od 0,5 promila smete da potrošite najviše za 50 evra, iako na računu imate znatno više novca... Oprostite, vas moramo da podvrgnemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << psihotestu, da vidimo je li vam naša roba uopšte potrebna ili se kupovinom lečite od depresije, nezadovoljstva sobom, pomanjkanja ljubavi i sl.
Pa i osobi treznoj i posve uravnoteženoj prodavac bi kad ova dogura do statutom određene svote (recimo 250 evra) morao da kaže: sad ćemo malo da se odmorimo, danas više ne možete ništa da kupite ni ovde ni u našim prodavnicama koje su upravo primile faks sa vašim licem i brojem vaše kartice; odspavajte i sutra nešto zaradite, a kad istekne 48 sati ponovo stičete pravo da pazarite do polovine današnje svote, hvala na razumevanju i dođite opet, ali ne žurite, znate kako ide trilogija potrošačke sreće: raditi, kupovati, uživati u kupljenom. Enjoy!!!
Ima li crkva moralnu obavezu da se oglasi ako zavet sklopljen u njenim prostorijama jednog lepog dana bude pogažen?
Nakon izbora poslanici rado navrate džumle u hram Gospodnji, gde se zakunu da neće ni u čije jato. Kopka me ima li Sv. matera kakav psalam za tu priliku, ili se radi o pukom ustupanju prostora - crkvenjak u dogovoreno vreme odbravi crkvu i gosti ponavljaju reči svoga partijskog žreca? Možda sveštenik dobije od Otadžbinske uprave tekst koji malo zasoli crkvenoslovenskim, umesto „narodni poslanik" ubaci „rab grešni, voljni i nevoljni", i čita ga pitajući tu i tamo deputate odriču li se Satane oteletvorenom u drugim partijama?
Jesu li radikali nevoljno tj. kolateralno narušili ugled SPC bacivši pod noge zavet sklopljen pred oltarom? Ili je sve naprotiv?! Crkva je bila svedok i žirant da su ti i ti sklopili soiuz nerushimiy, a sada se ako mogu tako reći izvukla, ćuti kao da nije ništa ni bilo.
Prilikom venčavanja popa i matičar doimaju se ravnopravno (s tim što potonji nastupa i patronažno), a kad stvari među supružnicima krenu natraške Crkve nema nigde: niti ima socijalnog radnika koji bi razočarane bračne drugove pokušao da izmiri, niti eparhija ima sud koji bi alimentaciju bogougodno odmerio a bračnu tekovinu hrišćanski prepolutio.
