Izvor: B92, 19.Nov.2010, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šutanovac: Lider u izvozu namenske
Beograd -- Ruinirana devedesetih, srpska odbrambena vojna industrija je u poslednje tri godine postala najveći izvoznik vojne opreme i naoružanja u jugoistočnoj Evropi.
Sada je dobila ključni ugovor, vredan 400 miliona dolara za izgradnju tri vojne fabrike na severu Afrike, kaže ministar odbrane Dragan Šutanovac.
On navodi da ovaj posao podiže ukupnu vrednost izvoza vojne industrije u poslednje tri godine na 1,2 milijarde dolara, što je lansira na sam >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vrh liste izvoznika vojne opreme naoružanja i transfera znanja.
„Možemo da kažemo da je Srbija jedna od najmanjih zemalja koja ima fascinantan izvoz naoružanja i transfer tehnologija”, rekao je Šutanovac i dodao da će prvi put od 1985. godine domaći stručnjaci u inostranstvu graditi i fabriku.
Odbrambena industrija izvezla je na svetsko tržište tokom 2009. godine robu u vrednosti od oko 300 miliona dolara i zaključila nove ugovore vredne više od 500 miliona dolara, pre svega sa Irakom, Alžirom i Egiptom. Tokom 2009. najveći ekonomski partner bio je Irak, ali i istočna Azija, zemlje Indonezije, Malezija, Vijetnam, Bangladeš.
Šutanovac kaže da će ovaj ugovor omogućiti posao za više hiljada zaposlenih u vojnim fabrikama, i to u narednih šest godina, da u narednim danima počinje izrada projekata, a da očekuje odlazak naših stručnjaka tamo 2012. godine.
Glavni nosioci posla su SDPR, Holding kompanije Krušik iz Valjeva i Sloboda iz Čačka. Pored navedena tri preduzeća koji su glavni nosioci posla, u realizaciju ugovora biće uključeni i Tehničko-remontni zavod iz Kragujevca, preduzeće „Prvi partizan" iz Užica, kao i niz drugih preduzeća iz Republike Srbije.
"Potrebna je puna mobilizacija svih zaposlenih u preduzećima koji su učesnici u ovom projektu kako bi se sve obaveze preuzete ugovorom realizovale uspešno i u ugovorenim rokovima. Ugovor za koji će država dati garancije sklopljen je u prvoj polovini godine, ali čekalo se pola godine za stupanje na snagu", naveo je Šutanovac.
Na pitanje da li je ovaj ugovor taj dugo očekivani signal da je Srbija spremna za povratak na pozicije koje je nekada, tokom zlatnih sedamdesetih, na svetskom tržištu osvojila Titova Jugoslavija, Šutanovac odgovara da "ovo nije povratak na pozicije eks-Jugoslavije, već na bolje nego što je bilo tada. Ovaj ugovor, koji se odnosi na transfer znanja, najveći je ugovor od 1985. godine. Pre toga bilo je ugovora te vrste u Iraku, ali on nije realizovan do kraja".
Ministar odbrane kaže da su do sada isporučeni poslovi proverenog kvaliteta, povoljne cene i striktnih poštovanja ugovorenih rokova omogućili ovakve ugovore. On najavljuje i nastavak ugovaranja upravo za istu vrstu posla, transfera znanja, sa Libijom, Kuvajtom i Egiptom...
Šutanovac je rekao da se trenutno razgovara i o remontu tenkova jedne armije i o izgradnji bolnice u Libiji. Dodao je da će, ukoliko se sklopi posao vezan za izgradnju bolnice u Libiji, to značiti da će se narednih godina oko hiljadu ljudi iz Libije školovati u Srbiji i da će se, osim vojnih, dodatno unaprediti i sveukupne veze dve države.
Eks-Jugoslavija, sa svojih svih šest republika, iako je ključni nosilac posla bila Srbija, ostvarivala je godišnje nekoliko milijardi dolara na izvozu naoružanja, vojne opreme, ali ta zarada crpla se mahom iz vojnog inženjeringa. Izgradnja određenih kapaciteta, fabrika uglavnom na Bliskom istoku, činila je 50 odsto izvoza odbrambene industrije bivše Jugoslavije. Od 1970. do 1990. naša preduzeća izvodeći razne projekte, građevinske radove na vojnim objektima, stekla su ugled u mnogim zemljama.
Ali, konačno je i Srbija nakon raspada SFRJ dobila i taj posao koji je dugo čekala. Šutanovac ne otkriva do kraja detalje ovog posla, ali poznato je da transfer znanja podrazumeva pre svega projektovanje, ali i izgradnju i nadzor radova na vojnim fabričkim kompleksima, podzemnim skloništima i skladištima. Taj posao moguće je proširivati i na izgradnju i projektovanje luka i aerodroma.
Projektovanje je 80-ih bilo prepušteno Vojnograđevinskom institutu, dok je na poslovima izgradnje bilo angažovano i civilno građevinarstvo. O obimu ovih poslova govori dovoljno činjenica da su se samo putevi u krugu tih kompleksa prostirali na nekoliko desetina kilometara. Ti poslovi uvrstili su tadašnju Jugoslaviju među samo pet zemalja sposobnih za tako obiman i složen posao, odmah uz Ameriku i Rusiju.
