Izvor: B92, 09.Avg.2015, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suša uzima danak/FOTO
Suša uzima ozbiljan danak. Stručnjaci prognoziraju i pad poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran nedavno je ocenio da će poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u ovoj godini imati sigurno pad i negativni predznak pošto suša svakodnevno umanjuje prinose osnovnih ratarskih kultura, voća i povrća, ali nije mogao da kaže kolika će šteta biti.
On je kazao da je prva polovina godine za poljoprivredu bila sasvim uspešna, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je drugi deo godine pod velikim uticajem suše koja će umanjiti ukupne prinose pa će i ukupan vrednost poljoprivredne proizvodnje biti manja, posebno što se dve trećine te vrednosti realizuje u drugoj polovini godine.
"Ova godina će podbaciti i doći će do pada, ali je teško reći koliki će on biti, jer suša svaki dan uzima svoj danak. Minus će biti sigurno, ali ne znam koliki. Sretan bih bio kada bi minus bio osam odsto, ali se plašim da će on biti veći", kazao je Prostran.
Prema njegovim rečima, suša se posebno negativno odražava na vodeću ratarsku kulturu – kukuruz, čiji će prinos umesto od očekivanih sedam do osam miliona tona biti manji za dva do tri miliona tona, što je višak koji je Srbija izvozila, a sad je doveden u pitanje.
"Druga kultura koja trpi velike štete od suše, a ove godine je zasejana na rekordnim površinama na oko 200.000 hektara, je soja. Nju je suša uhvatila u najkritičnijem periodu kada se formiraju mahune", naglasio je on.
Prostran je dodao i da će posledice suše osetiti i suncokret, kao i proizvođači povrća na otvorenom, a smanjiće se i rod nekih vrsta voća, jer su negde već počela da se suše voćna stabla.
On je naglasio da razloga sa strah nema, jer će osnovnih prehrambenih proizvoda biti dovoljno za domaće potrebe, ali da će izvozni rezultati biti znatno umanjeni do kraja godine.
Prostran je istakao i da bi država trebalo da u narednom periodu poveća površine pod onim kulturama koje se seju u jesen na bar najmanje milion do 1,5 miliona hektara, čime bi izbegla rizike od visokih temperatura i suša.
"Treba ići na jednu obimniju jesenju setvu i ozbiljniju obradu zemljišta - duboka obrada i đubrenje organskim đubrivom. Znači vratiti se klasičnoj agronomskoj struci, a to je najjeftiniji način da izbegnemo velike rizike suše jer je država siromašna i ne može za neko kratko pa ni u narednih 10 godina da uloži neka ozbiljnija sredstva u sisteme za navodnjavanje", zaključio je agroekonomski analitičar.
"Ako bi bilo malo kiše spaslo bi ga. Inače, ako nastavi smanjiće rod 30 odsto najmanje ako ne i malo više. Kukuruz je za sad, kao što se vidi, smanjen od 30-40 odsto. A ako nastavi biće... ne znam da li ćemo da imamo šta da beremo, ili šta ćemo da radimo s njim”, rekao je nedavno za B92 Radojica Matejić, poljoprivrednik iz Batočine.
Njive od Bačke do Šuamdije izgledaju kao u Batočini. Stručnjaci uveravaju da ne preti ponavljanje 2012. godine kada je suša u najvećoj meri uništila useve, a preostalom rodu dramatično podigla cenu.
“Sigurno da kiša koja je pala onomad nije značajna da bi popravila stanje jer tamo gde je došlo do sušenja biljaka odnosno roda na njivama, tu više nema pomoći što se kaže”, rekao je Nenad Budimovič iz Privredne komore Srbije .
“Jesu izuzetno visoke temperature ali je prethodni period bio drugačiji nego 2012. kada je od aprila meseca preko 30 stepeni su išle temperature”.
Pomoć države za sada se ne najavljuje a poljoprivrednicima koji su, uzeli po 50 hiljada dinara kredita za zasejavanje hektara zemlje, samo ostaje da gledaju u nebo
