Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Avg.2017, 11:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Suša požnjela i do 50 odsto ratarskih kultura

U poljoprivredi ili, kako mnogi vole da kažu, fabrici pod otvorenim nebom, tropski talas uzima danak. Štete se sumiraju, posledice procenjuju.

Ratarska proizvodnja je najviše pogođena, dok su primenom savremenih principa prizvodnje u voćarstvu i povratrstvu štete u velikoj meri predupređene. Kako na ovim vrelinama diše domaći agrar i kojim kulturama su visoke tempretarure najveća pretnja?

Suša je kukuruz spržila od korena do vrha stabljike i domaćem ekonomskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << adutu i izvoznom lideru, dodelila prefiks ovogodišnjeg ratarskog gubitnika. I soja će po svemu sudeći neslavno proći, a i suncokret koji bi trebalo da uživa u toplini sunca je pognuo glavu.

Šteta se procenjuje i podaci se iz dana u dan menjaju, a preliminarne prognoze su da će prinosi kukuruza biti manji od 40 do 60 odsto, soje do 50 odsto, šećerne repe od 20 do 30 osto, suncokreta do 10 odsto.

Procena o šteti koju zbog suše trpi domaći agrar biće preciznija kada lokalne samouprave nadležnom ministarstvu dostave podatke, kaže za RTV predsednik Zadružnog Saveza Srbije Nikola Mihailović .

Voćari, a posebno oni koji su proizvodnju zasnovali na savremenim principima uz neophodno navodnjavanje, neće snositi velike ekonomske posledice, ali svakako neće ubeležiti proizvodne rekorde.

I u povratarstvu se na najilustrativniji način pokazalo koliko su sistemi za navodnjavanje spasonosni. Jer oni proizvođači koji su zalivali povrće nisu dozvolili suši da obere rod.

U svakom slučaju i ratari i voćari i povrtari su se uverili da je borba sa ćudima prirode uspešna samo uz primenu nauke i novih tehnologija. Dok ovogodišnji, kako prognostičari kažu, poslednji tropski talas ulazi u svoju završnicu meteorološka hronologija novo sušno leto najavljuje za 2019 godinu. Do tada izvucimo pouke!

Saković: Stanje teško, ali ne kao 2012.

Ovogodišnja suša se značajno odrazila na prinose ratarskih kultura, koji će, prema procenama udruženje Žita Srbije, biti od 30 do 50 odsto manji nego prošle godine, izjavio je Vukosav Saković, predsednik tog udruženja.

"Stanje sa prolećnim kulturama je svakako teško, ali ne kao što je to bio slučaj 2012. godine, kada su pored suše rod ratarskih kultura desetkovali i toksini", rekao je Saković na okruglom stolu u Novom Sadu, koji je organizovala Asocijacije Žita Srbije uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), saopšteno je danas iz Žita Srbije.

Prema njegovim rečima, rod suncokreta je najpribližniji prošlogodišnjem rodu, jer je podbačaj u prinosima kompenzovan povećanjem setvenih površina.

"Soja, kao osetljivija kultura je pretrpela značajnu štetu, jer je pored suše pogođena i biljnim štetočinama i bolestima, prvenstveno grinjama", naveo je Saković, ocenivši da je tu došlo do propusta poljoprivrednih proizvođača, koji nisu preduzeli sve agrotehničke mere.

Zato se, kako je dodao, kod soje očekuje pad prinosa sa skoro četiri tone po hektaru koliki je bio prošle godine, na samo dve do dve i po tone ove godine.

Predviđanja stručnjaka u pogledu roda kukuruza se, kako kaže, najviše razilaze. Optimisti predviđaju rod od pet tona po hektaru, dok pesimisti smatraju da će on biti i manji od dve tone po hektaru.

Izrazivši nadu da će ukupan rod kukuruza ipak dostići 4,5 miliona tona, što je dovoljno za naše potrebe, Saković je zaključio da, uz prelazne zalihe od 1,2 miliona tona, možemo očekivati i da će biti izvoza.

Na okruglom stolu, održanom u sredu u okviru projekta "Unapređenje asocijacije i izvoza žitarica i uljarica", ekonomista FAO, Dmitri Prikhodko, koji rukovodi projektima koje FAO i EBRD realizuju u Srbiji, naglasio je neophodnost investiranja u kvalitet ratarskih kultura u Srbiji, što će se višestruko isplatiti otvaranjem novih tržišta.

"Proizvođači i izvoznici uljarica i žitarica, zajedno sa relevantnim vladinim institucijama, moraju da rade na tome da se ispune fitosanitarni zahtevi zemalja u koje žele da izvoze svoje proizvode. To je osnovni preduslov za dalje investiranje u proizvodnju, skladištenje, infrastrukturu i izvoz uljarica i žitarica," rekao je on.

Branimir Marić, šef laboratorije SGS Srbija predstavio je osnovne parametre kvaliteta roda pšenice ove godine, konstatujući da je pšenica proizvedena u Srbiji dobrog kvaliteta, čak iznad proseka zemalja u okruženju.

Međutim, Srbija na izvoznom tržištu još ne može da ostvari cenovnu premiju po osnovu kvalitetnije pšenice, jer razvrstavanje po grupama kvaliteta nije praksa, već i dalje preovlađuje tradicija mešanja pšenice različitog kvaliteta.

Viktorija grupa je kukuruzom zasejala oko 900.000 hektara, sojom 250.000 hektara, a suncokretom 230.000 hektara, ali, kako je rekla Natalija Kurjak, direktora marketinga kompanije Viktorija Logistik, precizne procene prinosa u ovom trenutku nije moguće dati, jer je stanje i kvalitet useva na njivama različito, u zavisnosti od primenjenih agrotehničkih mera, kvaliteta zemljišta i lokalnih vremenskih nepogoda.

Na skupu je istaknut i izuzetan potencijal uljane repice, kao kulture čije se setvene površine u Srbiji povećavaju iz godine u godinu, a koja kao "jesenja" (ozima) kultura izbegava problem suše u letnjim mesecima, o čemu je govorila Ana Marjanović Jeromela, šef odseka za uljanu repicu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

Milisav Stojaković, rukovodilac odeljenja za kukuruz u tom Institutu, istakao je da je na ovogodišnji rod kukuruza presudno uticala suša, ali i primenjena agrotehnika.

Okruglom stolu je prisustvovao i Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, navodi se u saopštenju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...