Izvor: Večernje novosti, 22.Dec.2017, 19:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Suša nam osušila milijardu evra

Loši vremenski uslovi krivac što Srbija trpi velike novčane gubitke zbog smanjenog izvoza žitarica. Izgubili svi u lancu od proizvođača, preko skladištara, transporta i izvoznika SRBIJA će ove godine, u zavisnosti od kretanja cena na svetskom tržištu, izgubiti između 600 miliona i milijardu evra, zbog suše koje je pogodila našu zemlju. Ovo je godina u kojoj osim države i poljoprivrednika, gube i svi ostali u lancu proizvodnje. Stručnjaci se slažu samo u jednom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << a to je da svi žele što pre da je zaborave. Nažalost, "brisanje" sećanja može biti tek 2018. godine, i to ako bude dobra i rodna. - Ovo je izuzetno teška godina ne samo za poljoprivredne proizvođače već za sve koji su u tom poslu, od skladišta do transpporta i izvoza - priča Vukosav Saković, predsednik Udruženja "Žita Srbije". - Država će svakako upamtiti veliki manjak u kasi i to zbog smanjenog deviznog priliva. I to od 600 miliona pa do milijarde evra, u zavisnosti kako se cene budu kretale na međunarodnom tržištu. Nažalost, suša koja nas je pogodila je lokalnog karaktera bila. Zahvaćeno je nešto malo još od okolnih zemalja. Zbog toga je cena na tržištu niska, a naš rod je mali. Jednostavno, ništa ne ide naruku poljoprivrednicima. PROČITAJTE I: Suša donosi poskupljenja Prema rečima Sakovića, ove godine ćemo izvesti manje i do četiri miliona tona robe, računajući pšenicu, kukuruz, suncokret i soju. Svakako, najveći gubitak imaju poljoprivredni prizvođači. Tek mali deo njih će uspeti da pokrije troškove proizvodnje. - Na gubitku su i luke, koje pretovar robe naplaćuju 2,5 evra po toni - govori Saković. - Prevoz i domaći transport košta četiri evra po toni, u zavisnosti od udaljenosti od mesta utovara do silosa. Na rekama prevoznici naplaćuju i 13 evra po toni. Ove godine sve je od useva bilo katastrofalno. Soja i kukuruz su najgore prošli. Rod je smanjen, i jednom i drugom, za oko 50 odsto. Soja je ove godine malo nadoknadila time što je bilo više površina posejanih, ali kod kukuruza ni toga nije bilo. PROČITAJTE JOŠ: Suša uzela danak sledi uvoz soje Prema rečima Sakovića, sa pšenicom je drugačije stanje. Tu imamo i tržišne viškove, a sa ovim cenama teško pronalazimo nove kupce. Za ovogodišnji izvoz imamo 1,1 milion tona brašna i pšenice. Ukoliko to ne uspemo da uradimo, za sledeću žetvu ćemo mnogo opteretiti novim zalihama. - Za domaće proizvođače naše cene su i dalje niske, a one su, s druge strane, znatno iznad međunarodnih, pa nam izvoz pada iz meseca u mesec - ističe Saković. SETVA GOTOVA SETVA pšenice ove godine znatno je bolja od prošle. Oko 675.000 hektara je pod ozimom pšenicom. - Proizvođači su mnogo izgubili na prolećnim kulturama ove sezone, a cena setve ozime pšenice je znatno niža od ostalih proizvođačkih cena - ističe Saković. - Uz dobru cenu pšenice, mnogi od poljoprivrednika koristili su seme sa tavana, a biće i manje primene agrotehničkih mera. Nažalost, i to će sve dovesti do manjih prinosa, ali su zato i manja ulaganja. Pšenica u ovom trenutku na njivama izgleda dobro i čeka samo sneg.

Nastavak na Večernje novosti...