Izvor: B92, 24.Jan.2013, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Superbogati: destrukcija i korozija
Beograd -- Sto najbogatijih ljudi na svetu zaradilo je prošle godine 240 mlrd.$. To je četiri puta više novca potrebnog da se iskoreni ekstremno siromaštvo, navodi Oksfam.
U najnovijem izveštaju ove međunarodne filantropske organizacije ukazano je na to da super-bogati ljudi zarađuju znatno više novca nego pre globalne ekonomske krize.
"Jedan procenat najbogatijih ljudi na svetu povećao je svoju imovinu za 60 odsto u poslednjih 20 godina, dok je 0,1 posto njih ostvarilo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << još veću dobit. Finansijska kriza ubrzava umesto da usporava taj proces", saopštio je Oksfam.
Primera radi, od početka krize tržište luksuzne robe svake godine je beležilo dvocifreni rast. Shodno tome, 100 najbogatijih ljudi je samo tokom 2012. zaradilo 240 milijardi dolara, dok su ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu preživljavali sa manje od 1,25 dolara na dan.
”Nesrazmerna koncentracija profita ometa sposobnost sveta da smanji siromaštvo”, upozoravaju stručnjaci Oksfama i pozivaju svetske lidere da “okončaju ekstremno bogaćenje do 2025. kako bi preokrenuli nagli porast nejednakosti u poslednjih 20 godina”.
Izveštaj pod nazivom “Nejednaki troškovi: Kako bogatstvo i ekstremni prihodi štete svima nama” objavljen je uoči Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Prema tom dokumentu, ekstremno bogaćenje pojedinaca je pre svega nemoralno, ekonomski neefikasno, politički korozivno, društveno i ekološki destruktivno.
U izveštaju se ukazuje i na činjenicu da super-bogati ljudi kontrolišu čak i političare.
”Vreme da naši lideri reformišu sistem tako da funkcioniše u korist društva, a ne elite”, zaključili su stručnjaci Oksfama.
Nova ekonomska pravila
Da bi se stepen ekstremnog siromaštva u svetu povratio na nivo iz 1990. svetski lideri će, prema proceni Oksfama, morati da sklope novi globalni dogovor koji, između ostalog, podrazumeva:
- zatvaranje tzv. poreskih rajeva, odnosno puštanje u opticaj dodatnih 189 milijardi dolara; preusmeravanje regresivnih oblika oporezivanja; uvođenje globalne minimalne takse za porez na dobit; povećanje plata srazmerno povraćanju kapitala; više investicija u javnim službama
”Problem je globalan. U Velikoj Britaniji nejednakost brzo se vraća na nivo još iz vremena Čarlsa Dikensa. Deset odsto najbogatijih Kineza ostvaruje oko 60 posto ukupnog profita. Stepen nejednakosti u Kini sada je sličan onom u Južnoj Africi, koja važi za zemlju sa najvećom razlikom između bogatih i siromašnih slojeva društva na planeti. Ta stopa je danas znatno veća nego na kraju aparthejda”, ukazuje Oksfam.
Jedan odsto najimućnijih ljudi u SAD udvostručilo je svoje prihode od 1980. godine sa 10 na 20 odsto, dok je 0,1 posto njih učetvorostručio dobitak, dostigavši nivo koji dosad nije zabeležen.
”Ne možemo više da se pretvaramo da će bogaćenje nekolicine neminovno biti od koristi svima. Najčešće je taj proces obrnut”, naglašava izvršni direktor Oksfama Džeremi Hobs.
On je objasnio da bogatstvo skoncentrisano u rukama nekoliko ljudi minimizuje ekonomsku aktivnost i onemogućava ostale da ravnopravno učestvuju na tržištu.
”Od poreskih rajeva do loših zakona o radu – najbogatiji ljudi ostvaruju profit u ekonomskim sistemima koji su podešeni u njihovu korist”, kaže Hobs.
"Ekstremno bogaćenje je nemoralno i destruktivno"
Izvor: Kamatica.com, 24.Jan.2013
Sto najbogatijih ljudi na svetu zaradilo je prošle godine 240 milijarde dolara. To je četiri puta više novca potrebnog da se iskoreni ekstremno siromaštvo, navodi Oksfam. U izveštaju ove međunarodne filantropske organizacije ukazano je na to da superbogati ljudi zarađuju znatno više novca nego...
