Izvor: Blic, 26.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumnja u valjanost ugovora opravdana
Da li se španska kompanija FCC povlači iz koncesije za autoput Horgoš-Požega, prepušta taj posao austrijskim kompanijama „Alpini" i „Porr", znaće se kada nadležni objave šta su im iz ovih kompanija otpisali. Taj dokument je, kažu u Ministarstvu infrastrukture, već stigao u Beograd i biće na dnevnom redu sednice Vlade Srbije sutra.
Šta god da piše u tom dokumentu, na gubitku će biti Srbija, poruka je i ovdašnjih stručnjaka i inostranih aktera i posmatrača.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Za početak taj gubitak je oličen u gubitku ugleda, jer je obesmišljena tenderska procedura, kažu u kompanijama učesnicama ovog procesa. Jedno je da je drugorangirani („Porr") odjednom postao prvorangirani, a drugo je osnovana sumnja da se u ugovoru odstupilo od uslova traženih u tenderskoj dokumentaciji.
Direktor francuske kompanije „Vinči" u Beogradu Rene Milošević kaže za „Blic" da je, na primer, u tenderskoj dokumentaciji pisalo da onaj koji dobije koncesiju, mora dostaviti bankarske garancije da je obezbedio 1,3 milijarde dolara.
- Iz čitanja ugovora objavljenog na sajtu Vlade Srbije utisak je da se od toga odstupilo. I nije to sve. Za tako ozbiljan posao kakva je gradnja autoputa koncesionar je osnovao koncesiono preduzeće sa 500 evra. Zašto je krenuo od te minimalne sume predviđene zakonima u Srbiji za osnivanje najskromnijih preduzeća - pita se i ukazuje Rene Milošević.
Paralelno sa ovim problemom, potencijalnim rizikom da kompanije koje su učestvovale na tenderu (francuski „Vinči", austrijski „Strabag" i „Juid") pokrenu sudski spor sa odštetnim zahtevima zbog prekršene tenderske procedure, pred građanima Srbije je, kažu stručnjaci za ovu materiju, prvo rizik da tog autoputa uopšte ne bude, ili da bude tako što će se graditi kao Skadar na Bojani, a koštati građane kao Svetog Petra kajgana.
Strah od takvog ishoda potkrepljen je upravo činjenicom da Vlada Srbije i dalje taji delove koncesionog ugovora. Iz delova koji su objavljeni ne vidi se, navode sagovornici „Blica", ne samo kako će da bude formirana cena putarine (saglasnost na finansijski plan poskupljenja je nešto drugo), kolika će biti koncesiona naknada, već ni prva polazišna stvar: ko će da plati eksproprijaciju zemljišta koje će se naći na toj trasi, kao i šta će biti sa infrastrukturom uz autoput. Svugde u svetu ti segmenti - a posebno oko eksproprijacije i infrastrukture uz autoput - preciziraju se u ugovoru o koncesiji.
Svugde u svetu se, takođe, kod ovako velikih projekata, čak i u zemljama koje imaju iskustva sa takvim poslovima, nakon okončanja tendera, a pre potpisivanja koncesionog ugovora organizuje ekspertska analiza. To se, navode, radi upravo zato da bi se izbegli strahoviti finansijski penali izazvani početnom brzopletošću.
- Uopšte i ne mora da bude posredi korupcija. Ali to što su ruke u tom smislu čiste, ne lišava odgovornosti za posledice.
Renome „Alpine"
„Alpina" jeste renomirana kompanija, ali se sa poslovima u Srbiji nisu, barem ne do sada, tako dokazali. Sa zaobilaznicom kod Beške kasne već tri godine, šta ako se na gradnju autoputa bude čekalo po istom principu tri puta duže od predviđenog roka.
Nije takođe tajna da su u prvim godinama naše tranzicije za podizvođača uglavnom angažovali „Difens roud", kompaniju koja je tada bila u vlasništvu Ljubiše Buhe Čumeta. Razlog za to je bio, kažu, to što je „Difens" imao tada najbolju mehanizaciju, a to čija je to firma bila nije bilo u sferi njihovog interesovanja.
Neko se ovde uči koncesionarstvu
Jedan stručnjak, uz molbu „Blicu" da mu na navodimo ime, celu je stvar oko „španske serije" zvane autoput Horgoš-Požega sažeo u rečenici da se „neko ovde očito uči koncesionarstvu".
- Sve je urađeno i radi se tako kao nikad, i nigde u istoriji čovečanstva nije bilo koncesionih poslova. Ako oni koji su se poduhvatili autoputa Horgoš-Požega ne vladaju materijom koncesije, trebalo je da to prepuste onima koji znaju ili da angažuju one koji znaju, a oni za početak da pročitaju, na primer, publikacije na ovu temu OECD-a.
Za početak bi barem saznali, kaže ovaj sagovornik „Blica", da za izradu projektne dokumentacije treba najmanje dve godine. Za eksproprijaciju zemljišta, posebno imajući u vidu da je ovo zemlja Srbija, i najmanje dvostruko veći interval. Ko će da plaća penale za kašnjenje?
