Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Jul.2016, 16:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šumadinci ogorčeni cenom žita

Žetva pšenice u Šumadiji privodi se kraju. Sa više od 80 odsto njiva pšenica je skinuta a ove godine poljoprivrednici su zadovoljni prinosom i kvalitetom. Međutim, proizvođači nisu zadovoljni cenom pšenice na tržištu koja je trenutno neisplativa i ispod nivoa ulaganja.

Marko Sretenović, poljoprivrednik iz sela Dobrovodica kod Kragujevca zadovoljan je ovogodišnjim prinosom i kvalitetom pšenice ali i ogorčen njenom cenom na tržištu.

Sa žetvom je završio >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pre nedelju dana a pored osnovnog đubrenja njive, Marko je morao pšenicu, koja se prostire na 34 hektara, čak dva puta da štiti od bolesti što je uticalo i na veće troškove u proizvodnji.

"Samim tim smo povećali cenu košnje pšenice koja trenutno na tržištu ima premalu cenu za bilo kakva ozbiljnija ulaganja za sledeću godinu, osim onog osnovnog čisto da je posejemo. Pošto je dobro rodila mi smo se ponadali da možemo da izvučemo ovu godinu i da uložimo u sledeću nešto više i ozbiljnije. Međutim cena od 14, 15 dinara je stvarno minimalna a mi se sa njom uopšte ne uklapamo , čak ni sa onim osnovnim što smo radili a kamoli sa ovim što smo je štitili dva puta. Stvarno je ispod donje granice", kaže Sretenović.

Pored pšenice Sretenović gaji i kukuruz i suncokret na ukupno 40 hektara. Kukuruz se za sada dobro razvija međutim ovoj ratarskoj kulturi potrebne su padavine.

Suncokret je ove godine podbacio smatra Marko jer je zbog obilnih padavina u maju i junu neujednačeno nikao. Ipak se nada da će ove kulture uspeti da nadomeste troškove proizvodnje pšenice.

"Za razliku od ostalih kultura suncokret je vrlo nestabilan sa cenom. Ta cena varira od nekih 25 do 40 dinara već par godina, tako da nam je on neka biljka koju koristimo u tom tropolju, pa se neke godine isplati a neke smo na nuli. Zbog iskustva od prethodnih godina mislim da treba treba gajiti više ratarskih kultura, pa čak i ova tri polja koja mi gajimo, suncokret, pšenicu i kukuruz bi mogli da proširimo i ubacimo još jednu kulturu, kako bismo se zaštitili koliko toliko i osigurali sledeću godinu", dodaje.

I poljoprivrednik Petar Jović iz sela Donja Sabanta kod Kragujevca nezadovoljan je cenom pšenice. Kao manji proizvođač direktno oseća posledice niske cene pšenice na tržištu, a ako je ne proda zrna će preraditi u stočnu hranu.

"Nema računa raditi. Mi ne možemo ni da izvadimo novac što smo dali, jedino možda kroz stoku da obezbedimo neki dinar ali sve se svelo na nulu. Ko ima stoku iskoristiće pšenicu, ko nema moraće da proda onoliko koliko se nudi na tržištu jer mu nema druge. Nikada gore nije bilo za seljaka i za poljoprivrednika. Mi nemamo za šta da uzmemo novac a ja sam star čovek i primam neku malu poljoprivrednu penziju", kaže Jović.

Iako pšenica nakon žetve uglavnom ima nešto nižu cenu ni naš domaćin Petar se nije nadao da će ovogodišnja zarada od poljoprivrede biti manja od troškova proizvodnje.

"Mi nikada nismo ovde predavali pšenicu po nekoj ekstra ceni ali smo je predavali i bilo je bolje. Sada nemaš ni gde da staviš pšenicu a nekada je bilo moguće čuvanje u mlinu u Kragujevcu, sada ni toga nema. Mlin je preuzeo neki privatnik, mada je i on nekada otkupljivao pšenicu na kraju, pa smo i tu mogli da prodamo kad zapne ali ovog puta nitoga nema", navodi.

Naši sagovornici se slažu da država treba da da određenu sigurnost proizvođačima kako bi se kvalitetna zrna pšenice više vrednovala na tržištu od zrna koja odlaze na stočnu hranu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...