Izvor: Politika, 08.Avg.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šumadija treba da uči od Toskane
Na turističkoj i vinskoj karti Evrope za pet do sedam godina, uz malu pomoć države, možemo postati ono o čemu danas samo maštamo, kaže Božidar Aleksandrović iz Vinče kod Topole, vlasnik podruma „Aleksandrović”
Do samo pre tri decenije Toskana, danas najpoznatija vinska i turistička regija severne Italije, bila je nepoznata ne samo Evropljanima već i dobrom delu Italijana. U poslednjih desetak godina došlo je do prave turističke eksplozije. Nikli su novi vinogradi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podrumi, a od starih, zapuštenih, polusrušenih kuća napravljeni su mali restorani, hoteli, apartmani" Do pre deceniju u Toskani nije bilo pet ljudi koji su tečno znali engleski. Sada je to drugi jezik pored italijanskog.
A šta su to oni uradili? To pitanje postavio je, ali i odgovor potražio Božidar Aleksandrović, vlasnik vinograda i podruma „Aleksandrović”, u selu Vinča ispod Oplenca.
– Iskoristili su ono što su imali na najbolji mogući način. Pored vinograda nikle su vinarije, a uz vino ide nacionalna hrana. A gde se spoje vino i hrana tu mora da bude i valjan, atraktivan smeštaj. Toskanci su imali stare, naherene kuće i dvorce, a investitori su im sačuvali nacionalni šmek i patinu, unutra je sve uređeno i opremljeno po najzahtevnijim standardima turizma i arhitekture.
Rezultat toga je da Toskanu godišnje poseti i u njoj provede po nekoliko dana više od deset miliona turista iz celog sveta. Sve se dešava u selima. Uz podrume i vinograde niklo je na stotine malih pansiona. Ali, ne samo to. Baš tu, u selima i okolini većih podruma najpoznatije fabrike automobila, i to najluksuznijih, otvorile su prodajne centre. Cilj je da se gost zadrži što duže i da, naravno, potroši što više – kaže Aleksandrović.
Centralni deo Šumadije oko Topole i Aranđelovca može za pet do sedam godina, tvrdi naš sagovornik, da postane hit na turističkoj i vinskoj karti Evrope. Ali, uz malu pomoć države. Ne toliko u novcu, koliko u organizacionom i medijskom smislu.
– Mi nismo Italija, već Srbija o kojoj popriličan broj ljudi u Evropi ne misli baš lepo. Moramo, dakle, uz podršku države da tu sliku menjamo, ali ne time što ćemo zakupljivati oglasni prostor u njihovim novinama ili na TV stanicama, već tako što ćemo im ponuditi dobra vina, nacionalnu hranu, gostoprimstvo, smeštaj po kućama u selima. Vinski turizam je naša šansa. Nemamo masline, ali imamo šljivike i voćnjake, ističe Aleksandrović i dodaje da će se ovo njegovo viđenje ostvariti na ovaj ili onaj način, ali uz sadejstvo sa državom sve bi moglo biti mnogo brže.
U okolini Topole i Aranđelovca već niču novi vinogradi. Osim nekadašnjih, obnovljenih zasada loze na Oplencu i podruma Zadužbine kralja Petra Prvog, Aleksandrovićevog u Vinči, tu je i vinarija „Vrbica” Tihomira Tike Timotijevića na prilazu Aranđelovcu. Aleksandrović svedoči o gotovo svakodnevnom rastu interesa za ovaj posao:
– Oplenac i sve ono što su Karađorđevići ostavili u nasleđe obiđe godišnje oko 300.000 turista. Dobro sam rekao – obiđe. Budu nekoliko sati i odu. Nemaju čestitog suvenira da kupe. Većina bi mogla, ako ne i specijalno, da dođe u naše podrume, vinograde, restorane" Ali, šta to vredi kada od Kragujevca do Lazarevca nema valjanog hotela ili pansiona u kome bi mogao da prenoći pun autobus gostiju.
-----------------------------------------------------------
Dinkić obećao podršku
Da Aleksandrovićeva ideja i inicijativa Udruženja vinara Srbije nisu samo puka želja, već i osmišljen projekat razvoja vinogradarstva, vinarstva i turizma, svedoči i nedavni sastanak koji je vodio ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Njemu su predočene polazne osnove te ideje, a pogotovo u pogledu kreditne podrške (zajmovi na deset do 15 godina, sa tri do pet godina mirovanja obaveza, niska kamata"). Aleksandrović kaže da je Dinkić obećao bezrezervnu podršku tom razvojnom potezu, jer takav program može dugoročno da donese više nego druge inicijative o kojima se mnogo priča, a ne daju ništa.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 09/08/2009]
.jpg)
