Izvor: B92, 04.Jun.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suficit poljoprivrede je 119 mil. $
Beograd -- Spoljnotrgovinski suficit poljoprivrede Srbije u prvih pet meseci 2009. godine je bio 119 miliona dolara.
To je za 20 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, izjavio je pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović.
Tokom prošle godine poljoprivreda učestvovala u bruto domaćem proizvodu Srbije sa 10 odsto, rekao je Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede je na konferenciji o stanju i očekivanjima na tržištu poljoprivredno-prehrambenih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << proizvoda, i dodao da je svetska ekonomska kriza "uticala na domaću poljoprivredu, i to smanjenjem direktnih investicija i poskupljenjem kredita".
Ministarstvo poljoprivrede ima tri pravca delovanja - zakonodavni, institucionalni i budžetski, istakao je Milovanović, podsetivši da je nedavno usvojeno 15 zakona iz oblasti poljoprivrede, a da je pre toga, od 2000. do danas, usvojeno samo pet zakona.
On je ukazao da će na trgovinu poljoprivrednim proizvodima uticati primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja podrazumeva potpunu liberalizaciju za uvoz proizvoda iz EU, potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Belorusijom i Turskom, a uskoro se očekuje i članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
"U okviru mera koje je Vlada Srbije usvojila za prevazilaženje negativnih efekata krize, među poljoprivrednicima je najpopularnija mera direktnog plaćanja po hektaru, koja ove godine iznosi 12.000 dinara", istakao je Milivanović.
Vlada tim novcem subvencioniše poljoprivredu, kroz regres za mineralno đubrivo, gorivo i semenski materijal.
Predstavnik Ministarstva poljoprivrede Milica Jevtić je rekla da Srbija najviše poljoprivrednih proizvoda izvozi u zemlje CEFTA, zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini, i Evropsku Uniju.
Prema njenim rečima, zarade u poljoprivredi su 2008. godine za 20 odsto niže od prosečnih u Srbiji.
Predstavnica Ministarstva poljoprivrede SAD Čeril Kristensen je naglasila da od početka ekonomske krize pad trgovine poljoprivrednim proizvodima nije bio tako oštar kao u drugim oblastima i počeo je u proslednjem tromesečju prošle godine, a od marta ove godine postoje znaci da je počeo njen rast.
Ona je navela da će kratkoročno na svetsko tržište poljoprivrednih proizvoda najviše uticati usporavanje privrede i njen oporavak, cene energenata, nivo zaliha, kretanje dolara, proizvodnja biodizela, a dugoročno povećavanje potrošnje mesa i žetve žitarica, u zavisnosti od vremenskih uslova.
Govoreći o trenutnim dešavanjima na poljoprivrednom tržištu, Kristensen je napomenula da rastu cene hrane, finansijska kriza uticala je na rast dohotka i kredite, a trgovina se "sužava".
