Izvor: Politika, 01.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudska ulaznica za listing A
Listiranje akcija "Energoprojekt holdinga" moguće posle donošenja sudske presude, smatra predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac
Dokle god postoji spor oko dela akcijskog kapitala i Vrhovni sud Srbije ne donese presudu koja bi omogućila trgovanje i akcijama Četvrte emisije, ili poništi tu emisiju u vrednosti 1.075.715.900 dinara, vlasnički papiri "Energoprojekt holdinga" se ne mogu naći na organizovanom berzanskom tržištu, takozvanom listingu A, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za naš list predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac.
Jer, mimo odluke Suda ni novoemitovane 3.073.474 akcije, ali ni 5,7 miliona ranije izdatih vlasničkih hartija, ne mogu se naći u berzanskom prometu zato što, shodno pravilniku Berze, potencijalnim investitorima mora biti dostupan kompletan akcijski kapital, a akcionari moraju imati mogućnost za slobodno raspolaganje svojim kapitalom.
U konkretnom slučaju, do pravosnažne sudske odluke Vrhovnog suda nije jasno da li je reč o kapitalu koji čine 5,7 miliona, ili 8,8 miliona akcija.
Naime, postoji spor oko dela novoemitovanog kapitala čije postojanje osporava privredno društvo Komfitrejd iz Ženeve, koje je tražilo da se poništi rešenje Komisije za hartije od vrednosti kojim je odobreno izdavanje više od tri miliona običnih akcija četvrte emisije bez javne ponude.
Tužilac, koji u tužbi podnetoj 26. januara ove godine navodi da poseduje 165.011 akcija ili 2,93 odsto kapitala, osporava Rešenje Komisije zbog toga što "nije pravilno primenila zakon".
Komisija je odobrila četvrtu emisiju, a i država je, kao vlasnik trećine kapitala u "Energoprojekt holdingu", glasala za konverziju akcija zatvorenih društava u akcije holdinga.
Po mišljenju tužioca, koji se smatra oštećenim, četvrtom emisijom omogućeno je postojećim akcionarima zavisnih društava da nezakonito postanu vlasnici akcija po tržišnoj vrednosti od 860 dinara, s tim da ih zamene akcijama koje poseduju u zavisnim društvima i to jednu za jednu.
Uz to, tužilac osporava navedeni način konverzije pozivajući se na odredbe Zakona o privrednim društvima, koje pravo preče kupovine daje samo akcionarima emitenta, u ovom slučaju holdinga, ali ne i akcionarima zavisnih preduzeća, koji su ih plaćali akcijama čija vrednost, za većinu, tada nije realno utvrđena, jer se nisu ni nalazile na berzi. One su tad akcijama nominalne vrednosti 240 dinara kupovale akcije vredne 860 dinara, tvrdi Komfitrejd, koji, u to vreme, prema rečima predstavnika "Energoprojekt holdinga" nije bio na listi vlasnika "Energoprojekt holdinga".
V. Arsenić
[objavljeno: 01.06.2007.]
