Izvor: B92, 22.Apr.2011, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudovi razvlače, Srbija plaća račun
Novi Sad -- Poslednja presuda Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu kojom je naloženo Srbiji da nekome plati odštetu jedna je od 49 za poslednjih sedam godin0a.
U pitanju je bio slučaj "Ristić protiv Srbije", slučaj neplaćanja alimentacije za dve devojčice koji ovdašnji sudovi nisu uspeli da raspetljaju od 2000. do danas.
Deset godina čekanja na pravdu Srbiju je koštalo 2.600 evra plus pripadajuće takse.
Ovo je tek jedan od slučajeva pred sudom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Strazburu, a da se odnosi na dužinu sudskog postupka. Imajući u vidu agilnost sudskih institucija, stoga, ne čudi podatak objavljen poslednjih dana da se Srbija našla među deset zemalja koje u Evropskom sudu za ljudska prava imaju najviše predmeta po broju stanovnika.
Koga to prisluškuje BIA?
Koliko građana BIA trenutno prisluškuje mogli bismo saznati nakon presude suda u Strazburu. Oko ovog podatka zakačili su se Inicijativa mladih za ljudska prava i večito zatvoreni bezbednjaci. Od 2005. godine ova organizacija, kao ni državni organi, ne mogu da nateraju „špijune” da kažu na šta troše novac poreskih obveznika, što je Maji Mićić iz Inicijative mladih dalo povoda da pokrene žalbu u međunarodnom sudu pravde.
Osim predugih sudskih procesa, građani Srbije najviše se žale na duga pritvaranja bez obrazloženja i policijsku torturu. "Srbija ima dosta problema, i po broju predstavki je na osmom mestu, odmah posle Rusije, Turske, Ukrajine, Poljske", kaže sudija koji predstavlja Srbiju u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu Dragoljub Popović.
Zbog 49 izgubljenih predmeta pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, Srbija je za sedam godina isplatila svojim građanima 332.000 evra. Podatak da su sudije tek dva puta presudile u korist naše zemlje govori mnogo o stanju u kojem je ona.
Više od pet hiljada građana Srbije pokušalo je da nađe kakvu-takvu pravnu satisfakciju, što čini oko tri odsto svih tužbi koje su do sada podnosili građani iz 47 država članica Saveta Evrope. Po tim podacima, Srbija je na osmom mestu u Evropi.
Iznad Srbije po broju tužbi su države s mnogo više stanovnika i, samim tim, potencijalnih aplikanata. Na vrhu crne liste je Rusija, koja godišnje gubi više od hiljadu sporova s građanima koji je tuže. Slede Turska, Ukrajina, Rumunija, Italija i Poljska.
Među presudama strazburskih delilaca pravde ističe se ona kada je vlasniku hotela Union Miloradu Majkiću Srbija morala da isplati čitavih 38.000 evra jer sudovi nisu uspeli da sprovedu jednu arbitražnu odluku donetu još 1996. godine.
Državu su tužili i policajci s Kosova kojima Srbije nije isplaćivala duple plate, o čemu su ovdašnji sudovi donosili oprečne presude. Jedna od poslednjih presuda, doneta, takođe, u januaru ove godine je bila u slučaju „Milošević protiv Srbije”. Štićenik jednog od srbijanskih zatvora tužio je državu jer su mu nadležni otvarali i čitali prepisku sa sudom i drugim telima nadležnim za njegov slučaj. Milošević je jedan od trojice koji su dobili nadoknadu štete od države zbog povrede pisma.
Iako građani Srbiju tuže i zbog slobode izražavanja, sprovođenja istraga, nepravičnog suđenja, pristupa sudovima, tek pet odsto svih slučajeva dospe do suda u Strazburu, a stručnjaci kažu da je čak i taj broj veliki s obzirom na prirodu povrede različitih prava.
Zbog verske mržnje 10.000 evra odštete
Jedna od presuda koje su bacile veliku ljagu na vlasti u Srbiji bio je onaj Živote Milanovića, pripadnika verske zajednice Hare Krišna. Evropski sud za ljudska prava presudio je sredinom decembra prošle godine da srpske vlasti nisu delotvorno istražile napade na Milanovića, koji su verovatno bili inicirani verskom mržnjom.
Tužilac je od 2000. godine primao anonimne telefonske pretnje, a 2001. godine je o tome prvi put obavestio policiju. Za pozive je policiji prijavio pripadnike klero-fašističke organizacije Obraz, a od 2001. do 2007. godine napadali su ga neidentifikovani muškarci, koji su ga ubadali i sekli noževima, zbog čega je četiri puta završio u bolnici. Policija nije učinila ništa da bi ga zaštitila, kao ni da bi pronašla napadače.
Jedan od najvećih nonsensa dogodio se kada je lokalna policija u Jagodini, gde Milanović živi, podnela izveštaj MUP-u da nema nikakvih dokaza da na teritoriji te opštine deluju bilo kakve desničarske organizacije. Zbog ovakvog odnosa Srbija je prinuđena da Milanoviću plati 10.000 evra odštete, plus 1.500 evra za takse.
