Izvor: Blic, 31.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudijama plate od 1.000 maraka
Sudijama plate od 1.000 maraka
Božidar Đelić je, prema relevantnim anketama, među građanima Srbije najpopularniji ministar Vlade Srbije. Popularnost neuobičajenu za ministre finansija i u zemljama sa manjim učešćem budžeta u društvenom proizvodu, Đelić bar delom verovatno duguje činjenici da realno povećanje budžeta, kakvo je predviđeno za dolazeću godinu, ne izaziva ni oštriju raspravu u parlamentu, niti značajnu medijsku pažnju. U razgovoru za novogodišnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Blic' ministar Đelić najavljuje da će plate 2002. 'moći realno da rastu tri, najviše četiri odsto', koliki će, očekuje se, biti rast društvenog proizvoda, 'jer teško da će produktivnost rasti više'.
Javna potrošnja će realno porasti više nego primanja stanovništva. Na šta idu ta dodatna sredstva?
- Prva nova stavka je otplata inostranog duga, to je 1,7 odsto bruto nacionalnog dohotka ili oko 200 miliona dolara. Regulisali smo po najpovoljnijih mogućim uslovima Pariski klub i moramo početi da plaćamo kamate. Druga stavka su mnogo veće dotacije za penzijski fond, preko 200 miliona dolara, što je efekat rasta plata i povećanog broja ljudi koji idu u penziju. Treća stavka je restrukturiranje privrede za što smo izdvojili oko 250 miliona dolara, ili 22,5 milijardi dinara ukupno. Koliko će ići na otpremnine i prekvalifikaciju ljudi koji će izgubiti sadašnja radna mesta?
- To je takozvani tranzicioni fond u kojem je 4,5 milijardi dinara, od čega milijarda, milijarda i po za banke, a tri, tri i po milijarde za nefinansijska preduzeća. Drugi fond od 18 milijardi dinara je za restrukturiranje banaka i privrede. Sredstva iz ova dva fonda idu u tandemu, to je međusobno uslovljena pomoć. Ideja je da se firmama koje smanje broj zaposlenih pomogne i u tehnološkom smislu, da bi imale konkurentniju robu za tržišnu utakmicu. Tu je, između ostalog, stavka za 'Zastavu' od oko 1,6 milijardi dinara za proizvodnju 'florida' za Kinu i slične stvari. Za restrukturiranje banaka idu oko četiri milijarde, uključujući obezbeđenje likvidnosti privrede u tom procesu. Tu je i novac za restrukturiranje javnih preduzeća, na primer, za EPS 3,9 milijardi. Koliko će ljudi kroz restrukturiranje ostati bez svojih dosadašnjih radnih mesta?
- Iz privrede, iz javnih preduzeća i iz uprave, državne administracije u najširem smislu, negde između 50.000 i 80.000 ljudi će biti finansirano iz tranzicionog fonda.
Kakva je poruka za prosvetare, zaposlene u zdravstvu, pravosuđu? Među njima zasad nema straha od 'restrukturiranja', a ima nezadovoljstva i pritiska za povećanje plata.
- Sve te tri grupe smatramo prioritetima i njima garantujemo tri stvari: prvo, da će im plate rasti najbrže od svih budžetskih korisnika... Da li su oni izbalansirani ili neko ima prednost?
- Malu prednost će imati mali broj ljudi u pravosuđu, njih 3.400 nosilaca pravosudnih funkcija kojima će plate u toku godine dostići 1.000 maraka, zato što oni za razliku od zaposlenih u zdravstvu i prosveti, pa i od ljudi u ostatku sudstva, nemaju po zakonu mogućnost dodatnog rada. Druga garancija je da će im plate realno porasti za oko četiri odsto i treća da ćemo njima dati prioritet u traženju donacija. Koliko će biti novca od poreza na ekstraprofit i od poreza za igre na sreću i u koje namene će biti iskorišćen?
- Pare od ekstraprofita ne idu u budžet zato što je to jednokratni porez. Da, ali se tim novcem pokrivaju namene koje bi inače pale na teret budžeta.
- Porez na ekstraprofit je do sredine prošle nedelje doneo 1,1 milijardu dinara, što upravo ide za jednokratnu pomoć u zdravstvu, prosveti, sudstvu... Za dolazeću godinu očekujemo oko 100 miliona dolara. Pošto je na redu oporezivanje 'viška kvadrata', verovatno će sledeća namena biti izgradnja i popravke stanova za ljude kojima je to potrebno. Porez na ekstraprofit od spoljnotrgovinskih poslova će verovatno biti usmeren u podsticaj izvoza. Porez od igara na sreću je pravi budžetski prihod. U godini na izmaku naplaćeno je vrlo malo iz ovog izvora, svega oko 10 miliona maraka, ili pet miliona dolara.
- Naplata je iz ovog izvora poboljšana pred kraj godine, što pripisujem celoj ovoj priči oko novog zakona. Sledeće godine kada se izglasa taj zakon, očekujem oko 75 miliona maraka. Bili smo konzervativni u proceni zato što je zakon još u proceduri. Moguće je da prihodi iz ovog izvora budu veći. Novi budžetski izvori su samo povećane akcize na derivate i cigarete, a s druge strane, privremeno je ukinut porez na promet hrane i lekova i biće smanjen porez na finansijske transakcije.
- Fiskalne mere jesu neutralne i rezultat bi trebalo da bude 'pozitivna nula'. Međutim, očekujemo da porez na promet i akcize više daju, odnosno da dalje suzbijamo šverc, a kada je u pitanju porez na primanja idemo u oštru borbu protiv rada na crno. Takođe očekujemo bolju fiskalnu disciplinu naših građana, ali i bolje poslovanje i više profita. I premijer je povodom novog budžeta rekao da ima jaku socijalnu komponentu, da oko trećine ide na 'socijalu'. Zašto bi sivi biznis prihvatio da preuzme ulogu čuvara socijalnog mira?
- Mi jednostavno moramo napraviti spektakularne uspehe u borbi protiv šverca, iako ne mislim da nam je za popunu budžeta nož pod grlom da bismo morali juriti ljude, zatvarati radnje i trafike, goniti privatnike. S druge strane, mislim da ima dovoljno povoda da se ljudi više prijavljuju za legalan rad i mi ćemo u tom smislu sigurno imati pooštrene kontrole. Još u junu smo smanjili poreze i doprinose, što je moglo ići u povećanje plata. Omogućili smo da oni koji imaju plate pet puta veće od proseka plaćaju samo poreze, a oslobođeni su plaćanja doprinosa. Mislimo da onima koji mogu da imaju visoke plate više nije u interesu da peru pare na ovaj način Hrana mora da pojeftini Ukinuli ste poreze na promet za hranu i lekove. Šta ako trgovci i proizvođači ne spuste cene? Ovaj potez ste obrazlagali pre svega kao pomoć građanima čija je kupovna moć još veoma niska.
- Nažalost, na našem tržištu i dalje imate često dogovore, prave male monopole i kartele, pa smo tržišnu inspekciju poslali na teren pre nagoveštaja ovih mera. Oni su snimili stanje i sad imamo mogućnost da sprečimo da neko uoči 1. januara poveća cenu, pa je onda posle Nove godine smanji i tako ovaj ukinuti porez iskoristi za pokrivanje manjka produktivnosti ili nekih starih gubitaka i dugova. Imali smo i sastanak sa njima i upozorili ih da ćemo kroz antimonopolsku komisiju i druge mere veoma strogo kazniti bilo kakav vid kartelskog ponašanja. Miloš Zlatić
