Izvor: Politika, 17.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Subvencije kvadrata na ispitu
Neki investitori već digli cenu stanova, ali Nebojša Ćirić kaže da je reč o pojedinačnim slučajevima, jer je dogovoreno da poskupljenja neće biti
Tek što je program novog subvencionisanja stambenih kredita obelodanjen, a potom i pohvaljen, pale su i prve kritike. Pojavile su se sumnje da će ova državna mera povećati cene stanova, pa čak i kamate na kredite. Pored toga, neki tvrde da će državna pomoć podstanarima doprineti povećanju deficita u budžetu Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za narednu godinu.
Tako je organizacija „Transparentnost Srbija” od nadležnih ministarstava tražila analizu efekata na tržište nekretnina od kad su 2005. godine prvi put uvedeni ovakvi zajmovi.
– Možda je ovo dobro, ali obaveza naše vlade je da izađe u javnost sa konkretnim objašnjenjem, jer koristi novac svih poreskih obveznika za subvencionisanje određene kategorije stanovništva – kaže Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija”.
Ministarstvo finansija je toj nevladinoj organizaciji odgovorilo da ta pitanja nisu u njihovoj nadležnosti, već da informacije potraže u Ministarstvu ekonomije.
Inače, tržište nekretnina je već reagovalo. Oni koji grade stanove u poslednjih nekoliko dana već su „nazidali” cenu kvadrata. „Politikin” izvor kaže da je u Zemunu, na primer, pre dva dana investitor podigao cenu kvadratnog metra za 200 evra, rukovodeći se logikom da je ponuda mala i da kupci od 1. oktobra, kada će program početi da se primenjuje, neće mnogo oklevati.
– Ovo je subvencionisanje partijskih građevinskih firmi, a ne građana bez stana – tvrdi Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.
On smatra da oni koji se odluče da uz pomoć države dođu do stana imaju razloga za brigu, jer ne bi bio prvi put da država zbog nedostatka para prekine obećanu dotaciju kamate.
Sumnju da državna subvencija zida cenu kvadrata izrazila je početkom godine i ministarka finansija Diana Dragutinović, kada je upravo to, pored nedostatka novca, navela kao razlog da se taj program obustavi.
Trgovci nekretninama su istog mišljenja. Kažu da je, primera radi, na Karaburmi stan od 47 kvadrata pre četiri godine koštao 35.000 evra, a sada se 43 kvadrata prodaje za 54.000 evra. U Žarkovu je stan od 54 metra kvadratna pre četiri godine mogao da se kupi za 45.000 evra, dok danas košta više od 70.000 evra. U centru grada se 45 kvadrata prodavalo za 65.000 evra, a ovih dana u oglasima se nudi po ceni od 130.000 evra. Da ne bude zabune, agenti nekretnina ne spore da su subvencije mnogima pomogle da dođu do krova nad glavom, ali ih sada brine i to što ovaj program diskriminiše određene slojeve stanovništva.
– Zašto za kredit mogu da konkurišu samo oni koji nisu stariji od 45 godina, zašto je limitiran iznos sredstava i kako to da program važi samo za novoizgrađene stanove ako to isto radi i Ministarstvo prostornog planiranja i životne sredine. Efekat oba programa je isti: da podstakne stanogradnju i građanima omogući da jeftinije kupe stan – tvrde trgovci nekretnina.
Nebojša Ćirić, državni sekretar Ministarstva ekonomije, kaže da je analiza finansijskih efekata potvrdila da je za ovu godinu potrebno 450 miliona dinara i da je taj novac obezbeđen. A kakve su rezultate dali dosadašnji programi subvencionisanih kredita moguće je saznati u Nacionalnoj korporaciji za njihovo osiguranje, koja ima podatke o lokacijama, cenama i visini pozajmica.
– Ne očekuje se rast cena stanova – kaže Ćirić. – Sa građevinskim firmama je dogovoreno da snize cene, jer im je u interesu da prodaju gotove stanove.
Na opasku da je tržište već reagovalo, Ćirić odgovara da je reč o pojedinačnim slučajevima. Kamata je limitirana na ispod šest odsto. Naš sagovornik najavljuje da će danas biti potpisani i prvi ugovori Nacionalne korporacije sa bankama.
– Banke koje neće ograničenu kamatnu stopu neće moći da uđu u ovaj program – uverava Ćirić.
M. Avakumović – A. Nikolić
[objavljeno: 18/09/2009]
.jpg)
