Izvor: B92, 19.Jul.2012, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Strujni" udar na novčanike
Beograd -- Standardna potrošačka korpa ne može da zadovolji potrebe prosečne porodice u Srbiji, a narednih meseci očekuju nas nova poskupljenja i rast vrednosti te korpe.
Prema rečima analitičara,situacija se može poboljšati samo povećanjem privredne aktivnosti, zaposlenosti i prosečnih zarada.
Prema analizi Ministarstva poljoprivrede i trgovine prosečna potrošačka korpa u maju iznosila je skoro 58.000 dinara i vredela je 1,43 prosečnih zarada od 40.442 dinara.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
A za pokriće minimalne korpe trebalo izdvojiti 0,76 prosečne zarade ili 30.580,66 dinara.
Prosečna potrošačaka korpa u maju bila je "skuplja" za 1,23 odsto ili 703,36 dinara, nego u aprilu, a minimalna 0,29 odsto ili 89 dinara.
Potrošačka korpa nije merena da zadovolji potrebe četvoročlane već tročlane porodice, plate su ostale iste ili smanjene pa ni prosečna korpa ne može da zadovolji potrebe prosečne familije, a kamoli minimalna, ukazala je predsednica Centra za zaštitu potrošaca Srbije (CEPS) Vera Vida.
Ona je napomenula da se u potrošačkoj korpi više od 40 odsto troši na hranu i da vrlo malo novca ostaje za ostale potrebe, odeću, obuću, sredstva za ličnu higijenu, komunalije, knjige, pozorišta, bioskop i slično.
"Zahvaljujući letu i dobroj ponudi ne tako skupog povrća, potrošači mogu nekako da izguraju do jeseni. Čeka nas mnogo toplija jesen od leta jer obećavaju poskupljenje struje, koje će da povuče novi talas poskupljenja, pa ćemo imati i 'strujni udar' na novčanike", naglasila je Vida.
Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić rekao je da je rast vrednosti potrošačke korpe u maju u odnosu na prethodne mesece relativno skroman i da će biti veći narednih meseci.
On je rekao da poboljšanja životnog standrada u Srbiji nema bez oživljavanja privrede, povećanja zaposlenosti, prosečne zarade porodičnih domaćinstava i sredstava za kupovinu ne samo proizvoda i usluga obuhvaćenih potrošačkom korpom koja predstavlja relativni minimum već i potrošnje drugih dobara, roba i usluga.
Prema podacima Ministarva poljoprivrede i trgovine, kupovnu moć u maju iznad proseka Republike imali su Beograd, Novi Sad, Pančevo i Kragujevac.
U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna neto zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokriće prosečne.
