Izvor: Politika, 16.Feb.2011, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Struja preti regionu

Iako trenutno ne izgleda tako, struja bi već od 2015. godine u regionu mogla da postane deficitarna roba. – Rešenja će se tražiti u saradnji država regiona i investiranju privatnog kapitala jer monopolizovane državne elektroprivrede nemaju taj novac

Energetska zajednica jugoistočne Evrope napraviće ove godine zajedničku strategiju razvoja energetike u regionu.

Ministar energetike Srbije Petar Škundrić izjavio je na sednici Odbora za industriju Skupštine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije da je Ministarski savet Energetske zajednice prihvatio predlog srpskog Ministarstva energetike da se pristupi izradi takve strategije.

– Jedino kroz ozbiljne regionalne projekte, zemlje regiona mogu povećati konkurentnost u odnosu na zemlje Evropske unije. Svi mi smo mali da bi pojedinačno ušli u tu utakmicu. Regionalno povezivanje kroz zajedničku energetsku strategiju, svakoj od zemalja obezbedilo bi sigurnije snabdevanje jer bi postojala jedinstvena energetska infrastruktura. A tako regionalno udružen energetski sistem bio bi integrisan u evropski energetski sistem, smatra ministar energetike.

Srpski ministar energetike ocenio je da je Srbija (kao i najveći broj zemalja u regionu i EU) energetski zavisna od uvoza gasa i nafte. „Ali Srbija nije zavisna od uvoza električne energije i neće ni biti”, tvrdi ministar Škundrić.

On je pred poslanicima izneo podatak da je u prošloj godini u sektoru energetike značajna saradnja započeta sa italijanskim kompanijama koje su zainteresovane za izgradnju hidroelektrana na Ibru i dodao da su započeti pregovori sa kineskim partnerima za modernizaciju Kostolca.

Studije analitičara i analize trgovaca, međutim, ne odišu tom vrstom „optimizma za budućnost” koju je srpski ministar energetike širio među članovima parlamentarnog Odbora za industriju.

O (ne)zavisnosti Srbije od uvoza, koju potencira ministar energetike, najbolje svedoče zvanični podaci. Direktor trgovačkog sektora EPS-a Dragan Vlaisavljević dostavio je juče „Politici” podatak da je EPS prošle godine uvezao 723.200 MWh unutar Srbije od sedam trgovaca i 31.460 MWh od četiri trgovca na regionalnom tržištu.

Stručnjaci smatraju da globalna kriza nastavlja da usporava razvoj energetskog sektora u regionu koji obuhvata Bugarsku, Rumuniju, Hrvatsku, Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Srbiju, Sloveniju, Mađarsku i Grčku (tržište od 76,5 miliona stanovnika). Oni tvrde da je pad industrijske proizvodnje krivac za smanjenu potrošnju struje i manji regionalni energetski deficit. Bugarska, Rumunija i BiH i dalje su jedine zemlje regiona koje proizvode višak električne energije, dok sve ostale imaju veći ili manji bilansni manjak. Hrvatska, na primer, uvozi oko jedne trećine svog ukupnog konzuma. I pored toga, prošle godine u region je uvezeno svega 0,25 teravat-časova električne energije, naravno, najviše zbog pada potražnje u industrijskom sektoru u 2009. i sporog oporavka 2010. godine. Najveći pad u potražnji zabeležen je u metalskoj industriji, industriji nemetala (praćen padom aktivnosti u građevinskom sektoru) i hemijskoj industriji.

Istovremeno, višak struje na tržištu (uz nedostatak kapitala, loš kreditni rejting pojedinih zemalja i nejasne implikacije budućih odredaba u vezi klimatskih promena posle 2012. godine) „uspavao” je planirana ulaganja u izgradnju novih „fabrika struje” u regionu.

Zbog ovakvog stanja Urs Jakob, finansijski direktor EFT grupe, tvrdi da će „ne samo dugoročno biti ugrožena regionalna sigurnost snabdevanja električnom energijom industrije i domaćinstava, već je gotovo izvesno da će rast mnogih industrija u regionu biti značajno ograničen posle 2015. godine”.

– Pad u regionalnoj potražnji je, međutim, samo privremen. Sa ekonomskim oporavkom i obimnijim aktivnostima u industriji počeće da raste i potražnja za električnom energijom – tvrdi Jakob.

I ekspert za energetiku Zorana Mihajlović-Milanović tvrdi da električne energije nema dovoljno i da je u periodu koji dolazi neće biti dovoljno jer nema novih elektrana a i nestašica je uglja. Ona smatra da će se ubuduće povećavati uvoz električne energije, jer će rasti potrošnja struje.

– Do pre dve godine godišnji prosečni rast potrošnje električne energije bio je 3,6 odsto, a projekcije za budućnost kažu da će rast biti 1,7 odsto. Za to je potrebno izgraditi nove objekte i zato je bilo potrebno da se 2017. godine termoelektrana Kolubara B nađe na mreži. A šta ćemo da radimo do 2017. Odgovor bi verovatno bio da ćemo to pokušati da nadomestimo uvozom električne energije, ali tu imamo problem, jer nije moguće uvesti toliku količinu električne energije koja treba da prođe prenosnu mrežu – tvrdi Zorana Mihajlović-Milanović.

Iz studija trgovaca strujom vidi se očekivanje da će potražnja za električnom energijom u regionu do 2020. u proseku rasti čak 2,2 odsto svake godine. Predviđeni rast potražnje zasniva se (između ostalog) i na činjenici da će se zemlje regiona ulaskom u EU suočiti sa obavezom gašenja starih, neefikasnih termoelektrana, što će dodatno povećati potrebu za novim izvorima energije. Samo gašenjem tih postrojenja region će ostati bez 3.200 MW do 2020. godine.

Kad se predviđeni rast godišnje potražnje od 2,2 odsto pretvori u proizvodnju, proizlazi da je regionu do 2020. godine neophodno 12.100 megavata novih kapaciteta u termoelektranama, 3.000 megavata novih hidroelektrana i 1.400 megavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora. Vrednost tih investicija je (po današnjim cenama) oko 33,8 milijardi evra. To znači da bi u narednih deset godina svaki stanovnik regiona trebalo godišnje da izdvoji 47,5 evra samo za investicije u energetiku. Usput, to je dva puta manje od novca koji se u te svrhe izdvaja u razvijenim zemljama EU.

Zbog finansijske krize koja još trese region i koja je usporila realizaciju nekih planiranih investicija u energetiku, teško je zamisliti da će se taj potreban kapital obezbediti na vreme. Državne elektroprivrede kao najveći monopoli u pojedinim državama regiona pokazale su, da zbog neekonomske cene električne energije i svoje neefikasnosti, nisu sposobne da same stvore neophodni kapital i realizuju planirane investicije.

– Region ima ozbiljan problem. Čak i sa mnogostruko povećanim uvozom električne energije od oko 20 TWh na godišnjem nivou, u odnosu na četiri-pet TWh koliko se godišnje uvozilo pre krize, region bi od 2018. godine mogao da se suoči i sa restrikcijama u isporuci električne energije – tvrdi Jakob.

Zato stručnjaci uveravaju da je mnogo realističniji scenario po kome bi trebalo uložiti bar 60 odsto od ukupno potrebnih investicija. U želji da se izbegne regionalni mrak, često se spominju dva scenarija. Jedan je dalja finansijska podrška međunarodne zajednice (pre svega, Evropske unije) za koju se tvrdi da je od krucijalnog značaja jer većina zemalja u regionu je siromašna i nema toliko kapitala za izgradnju novih elektrana. Podsećanja radi, samo Srbija je od 2000. godine kroz pomoć i donacije Evropske unije dobila 10 milijardi evra za revitalizaciju elektroenergetskog sistema. Kao drugo rešenje spominje se stimulisanje novih investicija kroz model javno-privatnog partnerstva.

Tragajući za rešenjima, čini se da su u pravu i srpski ministar energetike Petar Škundrić i finansijski direktor EFT grupe Urs Jakob kada tvrde da je mrak moguće izbeći ako postoji veći stepen saradnje država regiona ali i liderska investitorska uloga privatnog sektora.

Miša Brkić

objavljeno: 17.02.2011.

Nastavak na Politika...