Izvor: Blic, 05.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Struja od 1.
EPS očekuje da Vlada potvrdi dogovorenu novu cenu
Struja od 1. aprila skuplja za 60 odsto
BEOGRAD - Pitanje je dana kad će Vlada Srbije zvanično prihvatiti novi predlog EPS-a o poskupljenju struje i primeni novog tarifnog sistema, s kojim su se već saglasili republički zvaničnici. Izvesno je da domaćinstva u Srbiji već troše skuplju struju jer je postignut dogovor da ona od 1. aprila poskupi za 60 procenata. Međutim, kad se građani malo oporave od aprilskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << cenovnog udara, od 1. juna, prema potvrdama iz EPS-a, sledi novo poskupljenje od 40 odsto, a treći 'skok' računa za utrošenu električnu energiju očekuje se krajem godine.
Rukovodstvo EPS-a je, saznaje 'Blic', odustalo od zahteva da prvo poskupljenje bude 114 odsto jer je dobilo obećanje da će pored potvrđene donacije od 160 miliona maraka za remont postrojenja, za dva meseca stići dodatna pomoć iz inostranstva isključivo za te namene.
Vlada Srbije, tvrde u EPS-u, nije menjala predloženu blok tarifu kojom se za veću potrošnju plaća skuplja struja. Ta kazna se ne odnosi na domaćinstva koja troše do 600 kilovata mesečnom, koja će naredna dva meseca 'jeftiniji' kilovat-sat plaćati 0,24 dinara, a onaj dnevni, 'skuplji' 0,96 dinara. Prve računice pokazuju da će onim građanima koji u letnjim mesecima troše upola manje struje od 'dozvoljenih' 600 kilovata računi biti manji za više od deset procenata. Domaćinstva koja se uklapaju u tu granicu mesečno će za struju izdvajati oko 15 odsto više novca nego do sada.
EPS povećanjem cena neće rešiti najveći deo svojih problema koji čine čak trećinu ukupnih nedaća privrede Srbije. To je potvrdio i republički ministar za finansije. Stoga se očekuje da Vlada Srbije tokom ove godine preduzme brojne mere za oporavak elektroprivrednog sistema, koje će pratiti etapna poskupljenja struje. M. V. Ministar Milovanović predstavio plan reforme plata i socijalnog osiguranja Plate samo u novcu
BEOGRAD - Cilj paketa zakona iz oblasti radnih odnosa, koje je Vlada Srbije predložila republičkom parlamentu a juče podržao skupštinski odbor za rad, boračka i socijalna pitanja, jeste eliminisanje sive ekonomije i veća socijalna sigurnost radnika - izjavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Dragan Milovanović, republički ministar za rad i zapošljavanje.
Reč je o zakonima o radnim odnosima, o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih i platama u državnim organima i javnim službama, koji bi, kako je predviđeno, trebalo da stupe na snagu . juna.
- Mi sada imamo situaciju da mnogi poslodavci plate daju u robi, bonovima i namirnicama, a naš predlog je da se plate ubuduće mogu davati isključivo u novcu. Sledeća novina jeste da će, ukoliko se predložene izmene prihvate, u osnovicu za plaćanje doprinosa biti uračunavani i iznosi koji se isplaćuju na ime regresa, toplog obroka i terenskog dodatka. Mnoge firme su do sada pri plaćanju doprinosa dobijale razne olakšice od Vlade, a toga više neće biti. Zavod za obračun i plaćanja biće obavezan da obavesti Vladu da li se preduzeća pridržavaju zakonskih normi, a za one koji ne budu radili po zakonu predviđene su novčane kazne, pa i zabrana rada firmi na period od 30 do 60 dana - objasnio je ministar Milovanović.
Prema njegovim rečima, nove zakonske norme nateraće poslodavce koji do sada nisu prijavljivali svoje zaposlene da ih prijave i da im uredno uplaćuju doprinose za penzijsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Time će se, protumačio je ministar, eliminisati siva ekonomija u kojoj sada radi 617.000 radnika, a skupiće se i više sredstava za redovnu isplatu penzija. Više novaca dobijaće i Zavod za tržište rada, što će, prema njegovom objašnjenju, doprineti podsticanju većeg zapošljavanja nezaposlenih lica.
Kada je reč o budućoj zbirnoj stopi doprinosa za osiguranje (sada iznosi 26,6 odsto), ona je i posle jučerašnjeg razgovora nadležnih sa novinarima ostala nepoznata. Prema rečima Ljiljane Milosavljević, pomoćnika ministra za radne odnose, stope će sigurno biti mnogo manje od sadašnjih.
- Stope predlažu upravni odbori nadležnih fondova, a Vlada na njih daje saglasnost - objasnila je Ljiljana Milosavljević.
Rečeno je i da će poslodavci biti dužni da doprinose za socijalno osiguranje uplaćuju čak i onda kada ne isplate zarade zaposlenima i to prema osnovicama koje su propisane zavisno od kvalifikacione strukture radnika. R. M.
Obavezno plaćanje doprinosa
- Novina u predloženom zakonu o radu je to što će poslodavci morati da plaćaju doprinose i u slučaju da ne isplaćuju zaradu - kazao je Milovanović.
On je dodao da firma koja ne može da izmiri svoje obaveze ne treba da postoji, a 'država će preuzeti brigu o radnicima'.
Milovanović je naveo da će umesto garantovane cene rada, koja sada iznosi 280 dinara, biti uvedena minimalna zarada, u iznosu od 35 odsto od prosečne zarade u privredi republike, koja bi sada iznosila 1.884 dinara. U podrumima Narodne banke Srbije nedavno pronađena 'strogo poverljiva' arhiva Stanić, Šainović, Mrkonjić.., 'kreirali' i 'Dafiment banku'
BEOGRAD - Komisija Narodne banke Jugoslavije otkrila je u podrumima Narodne banke Srbije arhivu sa oznakom 'strogo poverljivo'. Ovi papiri sadrže beleške sa sastanaka Dafine Milanović, formalne vlasnice 'Dafiment banke', sa važnim ljudima iz tadašnjeg državno-političkog establišmenta Srbije.
Ove beleške je potpisivao zapisničar koji je prošlog četvrtka Mlađanu Dinkiću, guverneru NBJ, potvrdio autentičnost dokumenata. Sastancima su često prisustvovali Radmilo Bogdanović, Miodrag Zečević, Mihalj Kertes i Nikola Šainović, a svi zapisnici sa tih sastanaka obavezno su nošeni tadašnjem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću.
Redovni učesnici ovih stanaka su, pored Dafine Milanović, bili Milutin Mrkonjić, Milomir Minić, Nikola Stanić, a veoma čest je bio i Dragomir Tomić, direktor 'Simpa' iz Vranja.
Iz beležaka u ovoj arhivi može se videti, na primer, da je izvesnom Apostolosu Papadopulosu 3. novembra 1992. godine 'u efektivi' isplaćeno 906.435 dolara, Milutinu Mrkonjiću 5. oktobra ‘92. isto 'u efektivi' prvo 2,5, a zatim još 10 miliona maraka. Istog dana Milomir Minić je uzeo 40 miliona maraka - i dobio urednu priznanicu. Nekoliko dana kasnije, 18. novembra, 'Simpo' iz Vranja dobio je tri puta na ruke 1.465.042,00 dolara, 500.000 SEK i 73 miliona lira.
Beleške sa sastanaka vodećih ljudi Srbije i Dafine Milanović iz februara ‘93. kazuju da će 'upravni odbor ‘Dafiment banke’ biti sačinjen od 5-7 autoritativnih stručnjaka iz oblati finansija. a da bi članovi Upravnog odbora bili bi odabrani u dogovoru na određenim nivoima u Republici'. Kada se govori o dodatnom rukovodećem timu banke, 'ovaj tim bi bio sačinjen od 5-7 bankarskih eksperata, a imajući u vidu realno prisutnu nespremnost poslovnih banaka na saradnju sa ‘Dafiment bankom’, ovaj kadar bi trebalo obezbediti ‘po liniji vlasti’'.
O tome kako je obezbeđivana likvidnost Dafinine piramidalne banke može se zaključivati po belešci od 1. marta ‘93. godine u kojoj piše da će 'trezor Narodne banke SRbije obezbediti kontinuirano do 12 milijardi dinara gotovine nedeljno za blagajničko poslovanje ‘Dafiment banke’'.
Nekoliko dana kasnije, 9. marta, 'kreatori' Dafinine banke dogovorili su se da 'uz određene konsultacije sa vladama Jugoslavje i Srbije budu odobravane od NBJ i NBS kratkoročne pozajmice za likvidnost ove banke u određenim kritičnim trenucima'. E.B.
