Izvor: S media, 20.Dec.2010, 14:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Struja iz cveća i bakterija
Holandski naučnici došli su na ideju da bašta u kojoj raste cveće ili voće i povrće proizvodi i struju kako bi njome mogla biti i osvetljena.
Možda zvuči neverovatno, ali ostvarenje te ideje je i te kako moguće. Na krovu jednog istraživačkog instituta Univerziteta u Vageningenu u Holandiji, u toku je neobičan eksperiment. U dve četvrtaste kade smešteno je po 12 plastičnih kanti sa vodom i blatom u kojima naučnici gaje različite biljke.
"Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << biljke nemaju glavnu ulogu", izjavio je za nemački državni radio "Dojče vele" biohemičar David Sirk. “Ovde imamo biljke i bakterije koje rade zajedno. Princip je jednostavan: biljke fotosintezom proizvode ugljenik i oko 40 odsto te organske materije transportuju u tlo gde živi mnoštvo mikroorganizama - bakterija i plesni. A šta smo mi uradili - mi smo u tlo smestili takozvanu biološku bateriju. To su dve elektrode u kojima rastu bakterije koje mogu da proizvode elektricitet", objasnio je on.
Kućna dostava prezervativa
Sirk koristi saznanje koje je staro pedesetak godina. Sva živa bića prilikom varenja, tačnije sagorevanjem glukoze proizvode slabu struju. Većina živih bića tu slabu struju koristi za upravljanje procesima u sopstvenom telu. Međutim, bakterije se oslobađaju tog elektriciteta, koji većinom odlazi u vazduh i spaja se sa kiseonikom.
U anaerobnom okruženju, kada nema kiseonika, bakterije traže druge materije kako bi se oslobodile suvišnog elektriciteta. To su pre nekoliko godina otkrili nemački naučnici u Grajfsvaldu i izumeli mikrobsku bateriju skraćeno MFC.
Bakterije u takvoj bateriji žive u specijalnom hranljivom supstratu u kojem su ubačene dve elektrode. Višak elektriciteta koji bakterije proizvode ide direktno u negativni pol - u anodu. Struja teče.
Za ovu bateriju kao i za svaku drugu važi princip da iz nje može da ističe samo onoliko energije koliko je u nju ušlo. To znači da je za kontinuirani tok struje potrebno je kontinuirano hraniti bakterije, što čine biljake, koje rastu u supstratu i neprestano stvaraju glukozu.
“To je u stvari prirodna solarna ćelija. Biljke apsorbuju sunčevu energiju i daju je bakterijama, a bakterije proizvode elektricitet. Ovaj proces se odvija i danju i noću. Prošle zime je nastao problem kada su se biljke smrzle. Ali čim je otoplilo, proces je nastavljen", rekao je Sirk.
U zavisnosti od doba dana, spoljne temperature i vrste biljaka, prozvodi se različita količina struje. Po kvadratnom metru 0,2 vata, a narednih godina bi to moglo da bude tri vata - na istoj površini.
Tanjug
