Izvor: Politika, 21.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Struja i za Srbe i za Albance
Ako Unmik ovih dana odluči da prihvati donaciju Vlade Srbije – u enklavama južno od Ibra neće biti mraka
Štrpci – Srbi u Ranilugu, Vrbovcu, Štrpcima, Ropotovu i još desetak zona južno od Ibra, uskoro više ne bi morali da sede u mraku. Potrebno je samo da Unmik ovih dana prihvati predlog srpske vlade koja je spremna da donira struju za južnu srpsku pokrajinu, čime bi restrikcije za srpski živalj postale samo ružna prošlost.
Upravo je to, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << toku posete KiM, Srbima obećao Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike, najavljujući im da bi i Nacionalni park „Brezovica” ovaj problem uskoro mogao da reši. I to tako što bi se krenulo u izgradnju mini hidrocentrale koja bi godišnje proizvodila oko 12,5 miliona kilovat- sati struje. To je dovoljno, kaže Popović, da se pokriju potrebe za strujom u trenutku najveće potrošnje.
Donacija u struji, o kojoj se još pregovara sa Unmikom, rešila bi pitanje restrikcija za oko 12.500 srpskog i nealbanskog stanovništva koje, već godinama, po više sati dnevno nema struje. Isporuka bi se vršila uslovno, što podrazumeva davanje garancije Unmika da će se srpskim domaćinstvima omogućiti isti tretman kao i potrošačima koji 24 sata imaju električnu energiju. U sadašnjim uslovima struja bi se isporučivala po proceni Elektroprivrede Srbije, s tim što potrebna količina električne energije mora da se uveze. Prema procenjenoj ceni od oko 80 evra po megavatu, Srbiju bi ova donacija stajala oko 1,9 miliona evra mesečno, što je do kraja aprila suma od oko 7,8 miliona evra.
Biljana Nasković, nastavnica u osnovnoj školi u Ranilugu i student treće godine engleskog jezika, ohrabrena je Popovićevim rečima. Ne pamti kada je to bilo poslednji put. Sada domaćinstva imaju tek po dva sata struje dnevno, a po pet su u mraku.
Problem je, međutim, što kada struja i dođe – celo selo pohita da uhvati to malo „energije”. Tada mreža najčešće puca.
Srbi u Ranilugu ne izbegavaju da plaćaju struju, tvrdi i Josif Cenić, profesor ruskog jezika. Samo da je ima dovoljno. Ukoliko se postigne dogovor sa Unmikom, koji i koči celu stvar oko pomoći koju upućuje srpska vlada, Srbi bi na ovim prostorima rešili pola muke. Ni okolna albanska sela nemaju struje onda kada sijalice ne svetle u srpskim kućama.
„U istoj smo situaciji. Pa ako Unmik ne želi ni Albancima da pomogne, onda ni mi nemamo šta da očekujemo”, kaže on.
Meštane Raniluga raduje što je tokom ove posete otvoreno i istureno odeljenje Filozofskog fakulteta za srpski i engleski jezik, gde će ubuduće učiti studenti prve i druge godine, koji su do sada semestre upisivali u obližnjoj osnovnoj školi, u veoma skučenom prostoru. Problem je, međutim, za studente viših godina, koji će i dalje morati da putuju do Kosovske Mitrovice, što nije uvek bezbedno.
Popović je ohrabrio srpske domaćine na KiM da se na njih ne zaboravlja, podsetivši ih da se iz Nacionalnog investicionog plana redovno izdvajaju sredstva za nova ulaganja. I tokom ove posete započeti su radovi na gradnji obdaništa u opštini Kosovska Kamenica, a u planu je izgradnja vrtića u Vrbovcu kod Vitine.
Ulaganja očekuje i ono malo preostalih srpskih domaćina na Brezovici. Kažu da žive od vikenda do vikenda, kada Srbi iz okoline dolaze na skijanje. Preko nedelje su tu mahom Albanci.
Nekadašnji ponos Brezovice, hotel „Molika”, čeka novog gazdu. Zaposleni u hotelu su upravo ovaj dolazak srpske delegacije iskoristili da se raspitaju za svoju sudbinu. Obećano im je da će se uraditi sve kako bi se Nacionalni park očuvao, a novi gazda – ma ko to bude bio – treba da učini sve da jedna od najdužih i najviših staza u bivšoj Jugoslaviji ponovo vrvi od skijaša.
Jasna Petrović
[objavljeno: 22/01/2008.]
