Izvor: Blic, 25.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stroža kontrola novih vlasnika
Stroža kontrola novih vlasnika
Od početka privatizacije društvenih preduzeća u Srbiji raskinuto je ili je u procesu raskidanja oko 170 kupoprodajnih ugovora, što znači da je Agencija za privatizaciju raskinula skoro svaki deseti ugovor sa novim vlasnikom nekog od 1.827 preduzeća, koliko ih je prodato po važećem Zakonu o privatizaciji.
Novi vlasnici obično ne plaćaju ugovorene rate. Dešavalo se, kako saznajemo u Agenciji za privatizaciju, da ne plate čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ni prvu ratu ili tu praksu započnu tek od druge ili treće rate.
- Kada se pokrene postupak raskida ugovora, sudski proces često traje dugo i to je nepovoljno i za kupca i za državu i za zaposlene u tom preduzeću. Malo takvih procesa, oko 15 odsto, rešeno je pravosnažno. 'Jugomedika' iz Kragujevca, 'Pionir' iz Arilja ili 'Graditelj' iz Bezdana su samo neki od takvih primera - ističu u Agenciji za privatizaciju.
Još više ima onih koji ne daju odgovarajuću bankarsku garanciju, ne dostave svu dokumentaciju ili ne ispoštuju investicioni program. Agencija trenutno beleži 96 preduzeća sa kojima je ugovor raskinut ili je raskid pokrenut iz takvih razloga, a među njima su i oni vlasnici koji su po kupovini preduzeća počeli da se bave sasvim drugom delatnošću.
- Vlasnici 'Trgokopa' iz Dimitrovgrada i 'Radana' iz Lebana su kupili ova preduzeća, a onda u njih ništa nisu uložili, niti su uopšte pokretali proizvodnju. Sa njima je proces raskida ugovora završen ili su preduzeća vraćena na aukciju - kažu u Agenciji za privatizaciju.
U Srbiji je postala praksa da se zaposleni u privatizovanim preduzećima žale na novog vlasnika koji ne poštuje socijalni program ili otpušta radnike protivzakonito. Da li onda odgovornost za izbor takvih kupaca snosi država ili pravih investitora kod nas ima premalo?
Za privatizaciju je, prema podacima Ministarstva za privredu, preostalo još 1.016 firmi i 500 javnih i komunalnih preduzeća.
Na poslednjoj sednici Odbora za privatizaciju predloženo je da se tom skupštinskom telu daju veća ovlašćenja u postupku kontrole privatizacije, kako ne bi bilo samo 'rame za plakanje nezadovoljnim radnicima i kupcima preduzeća'.
Zatražena je i kontrola rada revizorskih kuća zbog sumnje da konsultanti prave dogovore sa zainteresovanim kupcima društvenog kapitala i nerealno procenjuju imovinu firmi koje se privatizuju. M. Jeveričić
