Izvor: B92, 12.Feb.2012, 18:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stres Švajcarce košta milijarde
Stres na poslu se skupo plaća, a Švajcarsku košta 10 milijardi franaka godišnje, kažu u Državnom sekretarijatu za ekonomiju Švajcarske (SECO).
Direktorka odseka za zapošljavanje i zdravstvo tog sekretarijata Margaret Graf je ocenila "krajnje diskutabilnim" podatak iz studije SEKO objavljene 2000-te da državu stres na poslu košta 4,2 milijarde franaka godišnje.
Prema tvrdnji Graf, u pomenutu brojku su uračunati samo troškovi koji direktno pogađaju preduzeća kao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << što je odsustvo radnika ili smanjena produktivnost, ne uključujući druge aspekte kao što su odštete u vidu invalidnina ili prevremene penzije.
Recesija uništava seksualni život
Stres i umor uzrokovani recesijom, u kombinaciji sa rutinskim seksom, ostavili su traga na naš ljubavni život, kažu istraživači. Muškarci nedostatak libida objašnjavaju brigom da zarade novac. Rezultati pokazuju i da usled brige kako priuštiti deci sve što je potrebno i zbog sve dužeg ostajanja na poslu i brige da ga ne izgube, parovima seks jednostavno više nije na prvom mestu.
"Ukoliko sve te troškove uzmemo u obzir, dolazimo do cifre od 10 milijardi franaka. U anketi sprovedenoj 2010. SECO nije iznosio cifre zbog različitosti u metodama istraživanja koje onemogućavaju poređenje sa studijom iz 2000.", izjavila je direktorka Graf.
Prema rezultatima najnovijeg istraživanja broj zaposlenih koji su pod hroničnim stresom je za deset godina porasatao sa 26,6 na 34,4 odsto. Broj osoba koje na poslu nisu pod stresom ili su to veoma retko je opao sa 17,4 na 12,2 odsto.
Dalji nalazi kažu kako zaposleni koji moraju da se drže rokova i da rade ubrzanim ritmom su za 60 odsto više su izloženi stresu od osoba koje ne moraju da se drže striktnih vremenskih ograničenja. Takođe, osobe koje su na poslu žrtve društvene diskriminacije ili "mobinga" skoro dva puta više podležu stresu nego oni koji to nisu.
U studiji se navodi i da stres i nezadovoljstvo u uslovima rada prouzrokuju zdravstvene probleme. Ukoliko su uslovi rada povoljniji i ukoliko je saradnik zadovoljniji postojećom hijerahijom, utoliko je i stres manje zastupljen.
U studiji objavljenoj 2011. u časopisu "Promocija zdravlja" navodi se da preduzeća mogu da podnesu, zbog zaposlenih koji su izloženi visokom nivou stresa gubitke i do 8.000 franaka godišnje po osobi. Prevencija omogućava da se u proseku smanji izostajenje po zaposlenom za 1,7 dan godišnje i uštedi 600 franaka po osobi.
