Izvor: Politika, 17.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strateške rezerve u fioci
Srbija je jedna od retkih zemalja koje nemaju rešeno pitanje strateških energetskih rezervi
Direktor Republičke direkcije za robne rezerve Goran Tasić i izvršni direktor Naftne industrije Srbije Arkadij Egizarijan potpisali su juče ugovor o isporuci 25.000 tona mazuta za potrebe Robnih rezervi Srbije.
Tasić je tom prilikom istakao da sa tim i prenetim rezervama mazuta iz prethodnog perioda Srbija može mirno da čeka predstojeću zimu, kao i da, ukoliko bude >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bilo potrebe, interveniše.
Kako je naveo, količine mazuta sa kojima ta direkcija ulazi u ovu godinu potpuno odgovaraju količinama koje su nam potrebne.
Egizarijan je istakao da će cena mazuta biti najniža, po kojoj nijedna kompanija neće dobiti mazut i dodao da NIS nastoji da ponudi najbolje uslove državnim institucijama Srbije.
Iako je to dobra vest pre svega za toplane koje koriste mazut za grejanje, postavlja se pitanje zašto je Srbija na listi retkih zemalja koje ni do danas nemaju rešeno pitanje strateških rezervi nafte i naftnih derivata.
– Još pre četiri godine je završena Studija o strateškim rezervama Srbije urađena po evropskim standardima koji propisuju da svaka zemlja na lageru treba da ima zalihe energenata za 90 dana – kaže za „Politiku” Isidora Armuš, koja je predvodila tim za izradu navedene studije pri Ministarstvu energetike.
Jedan od predloga bio je, podseća ona, da vlada osnuje agenciju za strateške rezerve koja bi vodila računa da zemlja u svakom času ima rezerve nafte, benzina, dizela, mazuta za tri meseca... Međutim, problem je nastao zbog toga što ministarstva energetike i trgovine nisu mogla da se dogovore u čijoj bi to nadležnosti trebalo da bude, tako da nestašice energenata u kriznim situacijama Srbija i danas gasi robnim, operativnim rezervama ili interventnim uvozom.
– Srbija je, pored BiH, među malobrojnim zemljama u okruženju koje nemaju rešeno pitanje strateških rezervi. Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Mađarska... prevazišle su ovaj problem, naglašava ona i podseća da je tada, kada je studija završena, Ministarstvo energetike pokrenulo inicijativu kod Ministarstva trgovine da se pitanje rezervi reguliše na sveobuhvatniji način, u skladu sa propisima Evropske unije.
Srbija za razliku od Slovenije ima svoje rafinerije, dakle uvozi i prerađuje sirovu naftu, tako da ima i svoje rezervoare u kojima bi mogla da skladišti ove količine. Hrvatska je to učinila u luci Omišalj, gde i Srbija preuzima naftu. Da nije imala svoje strateške rezerve gasa, Mađarska bi prošlu zimu kada je zbog sukoba na relaciji Rusija–Ukrajina bio zaustavljen dotok gasa za Evropu mučila muku kao i Srbija.
Da bi se jedna zemlja energetski osigurala u slučaju energetske krize, Evropska unija propisuje postepeno povećavanje količina sopstvenih strateških rezervi sve dok zalihe ne pokriju potrebe za tri meseca.
– Prioritet Srbije je da ima svoje strateške rezerve nafte što zemlji pruža sigurnost u snabdevanju, imajući u vidu važnost nafte u energetskom miksu EU, veliku spoljnu zavisnost u snabdevanju i geopolitičku nestabilnost u mnogim regionima proizvođača te sirovine – kaže ona.
Ovo je neophodno što pre uraditi i zato što je Srbija već zakoračila u EU potpisivanjem Sporazuma o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope, što je praktično obavezuje da ima svoje rezerve nafte.
Za to je, napominje Armuševa, potrebno izmeniti Zakon o robnim rezervama. Operativne rezerve, ističe ona, ne mogu biti zamena za strateške rezerve jer operativne drže sve kompanije koje se bave prodajom goriva, a one se nalaze u tankerima, naftovodu, rafinerijama, a izvesne količine i u skladištima.
– Dakle, strateške rezerve Srbija ne bi mogla da koristi za slučaj da cena nafte drastično počne da skače kakav je bio slučaj lane, ali ukoliko bi došlo do nestašice crnog zlata, odnosno do toga da Srbija bude dovedena u situaciju da nema drugi način da dopremi naftu neophodnu za uredno snabdevanje, strateške rezerve bi joj bile jedini izlaz. Ali sve uz koordinaciju Agencije za strateške rezerve i administracije EU. Jer, Evropska komisija koordinira strateškim rezervama nafte i naftnih derivata – zaključuje Armuševa.
Jasna Petrović
[objavljeno: 18/08/2009]
.jpg)
