Izvor: Vesti-online.com, 07.Nov.2011, 13:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strani investitori napuštaju Srbiju

Otkako je vrh američke kompanije Ju-Es stil saopštio da je nezadovoljan poslovanjem u Srbiji, te da razmišlja da ugasi i drugu peć u smederevskoj železari, ne prestaju strahovanja da bi eventualni odlazak američke kompanije mogao biti početak velikog talasa napuštanja stranih investitora iz Srbije.

Za neke ekonomiste to nije iznenađenje, već činjenica da pojedini strani investitori opstaju i pored loših uslova poslovanja, gomile birokratije i korumpiranih pojedinaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << iz političkih partija koje treba namiriti.

- Klima je vrlo loša jer je mešanje političkih partija u privredni život u Srbiji fantastičnih razmera, kao što je to i u drugim banana državama. Od stranih investitora dolaze samo oni kojima stranke nude fantastične beneficije, a to nije slobodna konkurencija - upozorava profesor ekonomije Danijel Cvetićanin.

Strani investitori su objavili "Belu knjigu" u kojoj govore o prednostima i manama poslovanja u Srbiji. Između ostalog se upozorava na korupciju, neprimenjivanje zakona i nepredvidivost poreske politike.

- Politika poreskih stopa na republičkom nivou je dobra, ali na lokalnom nivou ima puno skrivenih poreza kao što su firmarine koje pojačavaju osećaj nesigurnosti u poslovanju stranih investitora - žali se predsednik Saveta stranih investitora Ćel Morten Jonsen.

Istovremeno globalna recesija i prepolovljeno tržište u Evropi doprineli su slabijem poslovanju kompanija poput Ju-Es stila, pa se država upregla da u predizbornoj godini što više zadrži strance, jer bi u suprotnom uoči izbora moglo doći do talasa novih otpuštanja, a samim tim i novih nezadovoljnih glasača.

Vlada Srbije razmatrala je kako da pomogne američkom poslodavcu da bi se sačuvala radna mesta. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić se nada da će zajedničkim naporima Vlade i Ju-Es stila Srbija biti pronađeno rešenje.

- Na prvom mestu o čemu treba da vodimo računa je veliki uticaj koji Ju-Es stil ima na naš izvoz, ali i to da tamo radi 5.500 ljudi - izjavio je Ćirić.

U međuvremenu, smederevske vlasti već su se dale u akciju ne bi li zadržale firmu od koje u najvećoj meri zavisi cela lokalna privreda i gradski budžet. Gradsko veće odlučilo je da smanji dnevne takse za korišćenje obale Dunava u poslovne svrhe sa 100 dinara po kvadratnom metru na pola dinara, a najavljeno je i smanjenje ekološke takse.

I dok neki ekonomisti kažu da bi država mogla da prolongira obaveze Ju-Es stila i smanji takse, deo javnosti kritikuje to što država parama poreskih obveznika prvo priskoči u pomoć velikim stranim kompanijama, a ne i malim i srednjim preduzećima koja se masovno gase. Takođe se podseća da je železara kupljena za male pare, a da je dugove preuzela država.

Dve poznate evropske kompanije objaviće u narednim sedmicama investicije u Srbiji ukupne vrednosti oko 100 miliona evra, najavio je direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) Božidar Laganin, ali nije želeo da kaže o kome se radi. Prema njegovim rečima, u ovoj godini primetno je povećano interesovanje investitora za Srbiju.

- Trenutno su 83 projekta u različitoj fazi realizacije, od inicijalnog interesovanja do zaključivanja ugovora - naglasio je Laganin.

Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije bavio se spornom prodajom Sartida američkom Ju-Es stilu, a predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać tvrdi da je ta prodaja "prevara decenije".

- Sartid je prodat iz stečaja, bez popisa imovine i odluke veća poverilaca. Tako je dato šest preduzeća i smederevska luka za svega 23 miliona dolara, a na Srbiji je ostalo 1,7 milijardi evra Sartidovog duga - objašnjava Baraćeva koja tvrdi da su prodaje domaćih preduzeća strancima koruptivne.

Žitelji Pomoravskog okruga koji rade u inostranstvu odavno nemaju poverenja u srpsku privredu, a mnoge njihove investicije u domovini su propale. Čim bi krenuli da registruju firmu nailazili bi na birokratiju, a od mnogih je tražen devizni mito da bi im činovnici brže završili posao. I kada bi pored svega ipak započeli posao, nisu mogli da naplate potraživanja, porezi bi ih dotukli, pa su, posle nekoliko godina, zatvarali firme.

Jedan od njih je Slavoljub Miljković iz Lešja kod Paraćina, koji sa suprugom Smiljanom već 42 godine žive u Darmštatu u Nemačkoj.

- Pre nekoliko godina od zadruge sam uzeo 10 hektara zemljišta u zakup. Vratio sam zemljište jer nisam imao dobit. Probao sam i sa farmom tovljenika na kojoj sam proizvodio 150 komada u turnusu. Zarada je bila neznatna. Onda sam počeo da proizvodim koncentrat, ali sam opet bio u minusu. Tada sam digao ruke od poljoprivrede i bilo kakvog posla u zavičaju - navodi Slavoljub za naš list.

I Slobodan Stojanović iz Milive kod Despotovca, koji je 25 godina radio u Herisauu u Švajcarskoj, kaže da je svoju firmu za eksport-import ugasio, jer nije mogao da podnese 36 dažbina. On se trenutno bavi proizvodnjom šljiva, od kojih pravi rakiju, ali ima problem sa plasmanom, a još veći sa naplatom.

- Ukoliko se situacija ne promeni, poljoprivreda će biti u još goroj situaciji. Naša opština je nekada imala 5.000 ovaca, a sada jedva nekoliko stotina. Imali smo jelovački sir koji je bio brend, a danas ga nema uopšte. Kod nas se za poljoprivredu izdvaja sve manje para. Niko ne edukuje poljoprivrednike - kaže Stojanović za "Vesti".

Dejan Miloradović iz Medveđe kod Despotovca, treća generacija ove familije koja je na privremenom radu u Lozani u Švajcarskoj, voleo je da živi u rodnom selu, pa je u njemu otvorio ribarnicu i firmu za prodaju boje i lakova.

- U početku je posao dobro išao, ali vrlo brzo je postalo sve gore i gore. Kupci su počeli da uzimaju robu, a da ne plaćaju. Sistem "lako ćemo", "daći ti sutra", "platiću ti ovih dana", "daću ti pola sad, a ostatak ubrzo" ja nisam mogao da razumem. Morali bismo da tužimo, a s obzirom na to kakvo je naše sudstvo, odustali smo od tužbi.

Radio sam svakog dana, a novca nije bilo. Ljudi mi i dan-danas duguju po nekoliko hiljada evra -kaže Dejan za "Vesti" i dodaje da se pre četiri godine sa suprugom vratio u Švajcarsku gde je otvorio firmu Dekor lajn, takođe za prodaju boja i lakova, u kojoj nema problema prilikom poslovanja.

Bosiok Mitrović iz Isakova kod Ćuprije, povratnik iz Švajcarske, kaže da nikada više neće ulagati ni u kakvu firmu u zavičaju.

- Imao sam farmu svinja i krava. Tovio sam po 200 svinja u turnusu i prodavao mleko. Svi su mi ostali dužni, jer bi da muzu gotovo, a da ne plaćaju. Svi lažu i kradu, a država ne samo što neće da pomogne, već dozvoljava svakome da otkupljuje. Prošle godine smo prodali sedam vagona žita i još nismo dobili pare. Taj novac koji Dinkić daje Slovencima bolje da je uložen u formiranje zadruga, jer je tada i moglo da se zaradi od poštenog rada - izjavio je Bosiok.

Slobodan Stojanović se pokajao što je u zavičaju investirao u sušaru i voćnjake veliki novac koji ne može da vrati. On ima 720 sadnica čačanske rodne na jednom hektaru, što predstavlja najveći zasad iste sorte šljive u celoj despotovačkoj opštini. Prosečan rod je od jednog i po do dva vagona. Ali, troškovi su veliki. U sušnom periodu, na primer, Stojanović mora da zaliva voćnjak, jer svakom drvetu treba 80 do 120 litara.

Nastavak na Vesti-online.com...