Izvor: Glas javnosti, 20.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strane banke zaobilaze restriktivne mere NBS
BEOGRAD - Dobit banaka u Srbiji pre oporezivanja za prvih šest meseci iznosila je 262 miliona evra, što je čak 57 odsto više nego u istom periodu prošle godine, objavila je Narodna banka Srbije. Ovako veliki rast očigledno pokazuje da sve stroža monetarna politika centralne banke ne uspeva da suzbije rast kredita, ali i da politički poremećaji u Srbiji nemaju primetnog uticaja na poslovanje ovog sektora.
Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđa Đukića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << izuzetno visok rast profita najvećim delom kod banaka sa stranim kapitalom, koje čine osam od 10 najvećih banaka u Srbiji, proističe iz snažne ekspanzije zaduživanja domaćih preduzeća u inostranstvu, preko takozvanih „krosborder“ kredita, za koje ove banke daju garancije.
„Rupa“ u propisima
- Te vrste pozajmica ne podležu režimu obavezne rezerve NBS, koja iznosi 45 odsto za kredite koje firme uzimaju od banaka u Srbiji. Zato je stanje „krosborder’ kredita 30. juna iznosilo oko 15 milijardi dolara, što je povećanje od 32 odsto u odnosu na decembar 2007. godine. To je glavni izvor profita. Po prvi put vanbilansne stavke banaka prešle su zbirni iznos bilansa za oko 300 milijardi dinara, a iza te cifre stoje upravo pomenute garancije - objašnjava Đukić, dodajući da je Srbija očigledno i dalje izuzetno atraktivna za sticanje profita, što je legitimni interes banaka.
Kako naglašava ovaj ekonomista, dokle god NBS ne preduzme mere na planu obaveznih rezervi za „krosborder“ kredite, Srbija će ostati izdašni izvor profita za banke. Inače, prema saznanjima Glasa, ovaj ekonomista uputio je još ranije predlog NBS za uvođenje obaveznih rezervi i na „krosborder“ kredite.
INTEZA: KONKURENCIJA OBARA KAMATE
U banci Inteza kažu da je prisustvo većeg broja banaka na tržištu uslovilo jačanje konkurencije, što je dovelo i do bitnijeg snižavanja cena bankarskih proizvoda i usluga i promene okolnosti u kojima su banke mogle da računaju na visoke kamatne marže i prihode od naknada.
„Evidentna je nešto umerenija ekspanzija kredita, što je posledica i restriktivne monetarne politike, praćena smanjivanjem kamatnih marži. Banke su sada više okrenute ka razvoju i unapređenju servisa klijentima, te je stoga i neminovno da se u strukturi ukupnih prihoda značajan deo i dalje odnosi na prihode od naknada“, ocenjuju u Intezi.
U Komercijalnoj banci podsećaju da dobit banaka nije isključivo određena visinom kamata. „Opšti je trend, pa i kod nas, porasta učešća prihoda od naknada u odnosu na kamatne prihode“.
Banke najveći prinos u proteklom periodu nisu ostvarile u poslovima sa građanima, niti na njihov „teret“, nego u repo poslovima. Uz visoku referentnu kamatnu stopu i stabilan, ojačan dinar stvoreni su izuzetno primamljivi uslovi za dinarsko investiranje svog slobodnog bankarskog potencijala, napominju u Komercijalnoj banci.
U ovoj banci dodaju i da ako se ima u vidu visoka i dalje rastuća, tzv. ulazna cena kapitala, onda se dovodi u pitanje generalna ocena o ekstremno visokim kamatama.
Međutim, bankari smatraju da se podaci Narodne banke ne mogu posmatrati izdvojeno iz celokupnog bilansa jer se, kako kažu, stvara pogrešna slika da su banke upravo toliko više zaradile u odnosu na isti period prošle godine.
Politički rizik kao alibi
„To su sve privremeni obračuni i ja bih ipak sačekao finale. Makroekonomski ambijent u Srbiji je pun neizvesnosti i ne bih se usudio da projektujem šta će biti do kraja godine“, kaže LJubiša Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AIK banke. Na pitanje da li banke najveću dobit ostvaruju upravo od kamata koje su znatno veće u odnosu na zemlje u okruženju, Jovanović odgovara odrečno.
- Nisu samo kamate, tu su i projektno finansiranje, usluge, provizije platnog prometa, izdavanje garancija i druge bankarske usluge. Zbog političkog rizika zemlje ne možemo iz inostranstva da dobijemo kreditnu liniju sa kamatom eurolibor plus 2,5 odsto, već dobijamo eurolibor plus četiri odsto, a kada se tome doda i 45 odsto obavezne rezerve, vidi se da kamate ne određuju samo banke i spoljni krediti, nego i NBS. Ako se smanji obavezna rezerva na primer na 20 odsto, pašće i kamate - smatra Jovanović, koji podseća da je obavezna rezerva u Srbiji najveća u okruženju i banke da bi poslovale sa dobiti moraju u cenu novca da ukalkulišu i trošak rezervisanja sredstava.
Vladimir Marković, potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke, takođe napominje da kategorija dobiti ne prikazuje čistu zaradu banaka i da je za ocenu profita mnogo važnija stopa prinosa.
- Jako je dobro da je bankarski sektor u Srbiji profitabilan, ali tvrdnja da je zarada banaka za 57 odsto veća jednostavno ne stoji. Stopa prinosa banaka u Srbiji relativno je niska zbog izuzetno restriktivne monetarne politike u smislu visokih kapitalnih zahteva. Zbog toga su banke u Srbiji prekapitalizovane i kada akcionari gledaju stopu prinosa, koja je prošle godine bila oko sedam odsto, a ove će biti preko deset odsto, nisu zadovoljni - kaže Marković, dodajući da je očekivani profit banaka u okruženju preko 20 odsto godišnje, pa bi zbog većeg rizika u Srbiji trebalo da bude od 20 do 25 odsto.
„Zbog velike obavezne rezerve banke ovde ne ostvaruju enormnu zaradu iako postoji takvo uverenje u javnosti“, napominje ovaj bankar.
Međutim, prema tvrdnjama ekonomista, strane banke politički rizik često koriste kao alibi za visoke kamate jer, kako tvrde, to utiče na kamatne stope po kojima se one zadužuju u inostranstvu. Ali, pošto ove banke sredstva uzimaju u svojim centralama u inostranstvu, tog rizika zapravo i nema.
...Sve ej ovo vec prokomentarisano vise puta za 8 godina ....ko ne zna , obda bece da zna , jer i laiku je jasno , ne mora biti visokostrucan ekonomista ....Naci ce se neko kroz 10 ili 20 godiana da napravi obimnu studiju [postenu} koliko je narod Srbije izgubio samo prisustvom stranih banaka , da ne pominjem ostale privredne grane ....
Nema niti jedna strana banka u Kanadi, pa sta. Od njih samo drmanje sistema.
Samo su dobro dosli oni koji donose pare da brade sta i otvaraju radna mesta.
Ima malo vise takvi ali cekaju da vide da li zemlja stabilna i razumna.
Kada cemo moci da saljemo novac u inostranstvo putem western union banke? to je sistem koji postoji samo kod nas, treba menjati zakon koji je usvojen a donet od strane narodne banke srbije! vreme je.
