Izvor: Blic, 17.Nov.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci ulagali u tržne centre i banke
Inostrane direktne grinfild investicije, koje imaju presudnu ulogu u razvoju privrede, u Srbiji su još uvek manje nego u Rumuniji, Bugarskoj, Češkoj i Mađarskoj. Ipak, one će ubuduće biti ključne jer pozitivno utiču na rast proizvodnje, izvoza i zaposlenosti, kao i na tehnološki razvoj.
Potpredsednik vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić kazao je da su od 2000. te investicije iznosile 17 milijardi dolara, od čega najviše u bankarski sistem - pet milijardi, proizvodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << aktivnosti 2,6 milijardi, telekomunikacije 2,4 milijarde, trgovinu 1,7 milijardi i nekretnine 1,6 milijardi dolara. Pri tom je najveći investitor bila Austrija sa 2,5 milijardi, Grčka sa dve milijarde, Norveška sa 1,5 milijardi i Nemačka sa uloženih 1,6 milijardi dolara.
- Inostrane investicije treba stimulisati, bez obzira što ekonomska nauka ne preporučuje subvencionisanje investitora, a najpozitivnija stvar koju je Vlada Srbije do sada uradila bilo je uvođenje sistema podsticaja od 2006. koji će trajati do kraja 2010. godine - rekao je Dinkić.
On je naveo da investicije „Fijata" u kragujevačku „Zastavu" uopšte ne bi bilo da toj italijanskoj kompaniji Vlada Srbije nije dala veće podsticaje nego što su ponudili Rumuni.
- Podsticaji Srbije investitorima su značajni jer to čine i zemlje u okruženju za kojima naša država već zaostaje - rekao je Dinkić.
Grinfild investicije su, inače, ulaganja koja se započinju bez infrastrukture, prostora i radnika, a kada je naša zemlja u pitanju, ranije najveća prepreka za strane ulagače bio je politički rizik, dok je to sada komplikovana administracija i dobijanje dozvola.
Kao doprinos privlačenju inostranih investicija, ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Oliver Dulić je naveo to što je Zakon o zaštiti životne sredine skratio proceduru procene uticaja nove fabrike na životnu sredinu za sto dana. On je najavio da će novi zakoni o građevinskom zemljištu, državnom premeru, prometu nepokretnosti i javnoj svojini, rešiti probleme vezane uz vlasništvo nad građevinskim zemljištem sa kojima se investitori sada susreću.
Na skupu je izražena zabrinutost u vezi sa trenutnim prilivom SDI i zbog toga što su investicije ulazile uglavnom u sektor takozvanih nerazmenjivih dobara - bankarstvo, osiguranje, energetiku, telekomunikacije. U tom smislu su najznačajnije investicije koje podstiču produktivnost i tehnološki napredak, pošto doprinose stvaranju konkurencije i pospešuju izvoz.
Da strana ulaganja imaju ključnu ulogu za ekonomski razvoj Srbije potvrdio je i Boris Begović, predsednik Centra za liberalno-demokratske studije, koji je i organizator skupa uz „VIP mobajl". On je istakao činjenicu da Srbija nema budućnost bez stranih direktnih investicija, jer bez investicija nema ekonomskog rasta.
- Kod nas jako mali deo stranih direktnih investicija spada u grinfild investicije, a najviše ulažu Austrija, Grčka i Norveška. Kroz ova ulaganja možemo da dobijemo sve ono što nam je potrebno za privredni rast - istakao je Begović.
On je dodao da se alternativa stranim ulaganjima nalazi u kreditima koji su skupi i biće još skuplji i objasnio da je dobra stvar to što investiranje u zemlje u tranziciji nije smanjeno.
Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, istakla je da su telekomunikacije sektor koji je u poslednje vreme privukao najveće investicije, te da je lider po ulaganjima.
- Ovo je ujedno i sektor iz kojeg naše kompanije uspešno investiraju u regionu i beleži visoke stope rasta. Rast je rezultat konkurencije koja dolazi sa investicijama. Ono što bi trebalo da budu prioriteti naše države za privlačenje stranih investicija jesu politička stabilnost i otklanjanje korupcije, jer strani ulagači traže predvidivost - objašnjava ministarka Matić.
Tekstil i auto-industrija najzanimljiviji
Mlađan Dinkić je dodao da u Srbiji trenutno boravi delegacija privrednika iz Nemačke i Austrije koja je veoma zainteresovana za grinfild projekte u oblasti tekstila i automobilske industrije, pre svega zbog kvalitetne i jeftine radne snage i zbog atraktivnog poreskog sistema i podsticaja.
On je najavio da očekuje da će u narednom periodu najveće grinfild investicije u Srbiji biti u oblasti automobilske industrije, dolazak švedske „Ikee", kao i dolazak američke „Siti banke".
Grinfild investicije
Kompanija
zemlja porekla
sektor
iznos
Merkur
Slovenija
Maloprodaja
60
Bol korporejšn
SAD
Industrija
60
GTC internešenel
Holandija
Nekretnine
58
Helenik petroleum
Grčka
Energija
50
Veropulos
Grčka
Maloprodaja
34
Laiki bank
Kipar
Bankarstvo
33
Neohimiki - Rafinerija nafte Beograd
Grčka
Energija
31
Dženeral grup
Italija
Osiguranje
30
Grave
Austrija
Osiguranje
30
Hotel In
Grčka
Turizam
20
Izvor: SIEPA
Zemlje investitori
Zemlja
hiljade dolara 2000-2007.
procenti
Austrija
1.685.234
19
Norveška
1.550.214
17
Grčka
1.451.978
16
Nemačka
1.361.833
15
Holandija
476.784
5
Slovenija
439.660
5
Francuska
413.655
5
Luksemburg
374.428
4
Mađarska
311.877
4
Velika Britanija
273.408
3
Drugi
581.994
7
Ukupno
8.894.065
100
Napomena: Ulaganja za ukupne direktne inostrane investicije
